Министарка финансира оне који руше државу: Скандалозна подршка ЛГБТ активистима и протестима против Владе Србије

Док се Србија бори за институционалну стабилност, економску сигурност и друштвену равнотежу, у срцу саме власти налази се један апсурд достојан трагикомедије. Министарка без портфеља Татјана Копања Мацура, иначе задужена за родну равноправност, борбу против насиља над женама и оснаживање жена, одлучила је да народне паре проследи – нећете веровати – организацији чији челници јавно бране протесте, блокаде и чак учешће хрватских држављана у рушењу државе.

Реч је о удружењу „Да се зна!“, које је од министарке добило чак 1,5 милиона динара, како стоји у званичној одлуци о финансирању пројеката​.

Наводно, средства су додељена за едукацију и подршку жртвама родно заснованог насиља. У пракси, ради се о организацији која активно промовише увођење садржаја о сексуалности и родном идентитету у школске програме – без јавне расправе, без сагласности родитеља, и у друштву где је школство ионако преоптерећено.

На званичној страници удружења „Да се зна!“ недавно је осванула објава о кампањи под називом „Сексуалност и родни идентитет у школи“, уз поруку да се деца „приморана да уче из непроверених извора“. Као решење нуде – себе.

Иначе, реч је о организацији којој су у 2024. години били блокирани рачуни, и која је повезивана са озбиљним оптужбама – укључујући и наводну продају наркотика својим клијентима, о чему је већ писао портал „Васељенска“.

Али све наведено не би било могуће без једног кључног питања – како је организација попут “Да се зна!” уопште прошла процедуру финансирања из државне касе? Према званичним подацима Народне банке Србије, ово удружење је у последњих пет година било у блокади чак 99 дана. Са таквим финансијским резултатом, у свакој уређеној држави били би предмет ревизија и истрага, а не добитници буџетске подршке.

Али то није све.

Јавности је мање познато да је извршни директор ове организације, Бојан Лазић, изузетно активан на друштвеним мрежама – не само као активиста већ као отворени политички опонент државе. У једном твиту из јануара, Лазић брани ухапшеног радника који је организовао блокаде и извео људе са Тамнаве да блокирају пут.

У другом твиту, бесно коментарише „српске таблоиде“ који наводно „генеришу међунационалну мржњу“ јер су писали о учешћу хрватских држављана у протестима. За Лазића, изгледа, није проблем што страни држављани учествују у блокадама, већ што се то уопште помиње.

Да апсурд буде потпун, у протестима учествује и рођени брат министарке Татјане Мацуре – стоматолог Стеван Копања. Он се у више наврата фотографисао на протестима, држећи транспаренте попут: „Ко туче студенте? Полићајац“, уз поруке да се у Србији „лоше живи“ и да жели „ослобођену Србију“.

Поставља се логично питање: од кога да ослободимо Србију – од његове рођене сестре?

Све то не би било толико скандалозно да министарка Мацура није у владу ушла кроз пројекат „Маме су закон“, који је требао да штити породичне вредности. Данас, уместо бриге о мајкама, она финансира организације које отворено заговарају промену пола, трансродне медицинске тимове, сексуалну едукацију у школама и протесте против владе.

Ако се власт пита зашто народ губи поверење, можда би требало да баци поглед на Министарство без портфеља и запита се – да ли нам је потребно министарство које директно храни зубима оне који је гризу?

Јер, како рече транспарент једног од њих: „Осмех народа није само брига стоматолога“. Изгледа да није ни министра. Али је, изгледа, брига свих – осим оних који управљају нашим парама.

Милутин Недељковић / Васељенска