СТИЖЕ РАЧУН ЗА НАТО: САД више неће да финансирају све! Бондстил у реду за гашење!

Док свет клизи ка новом геополитичком поретку, све је јасније да садашња форма НАТО алијансе не одговара ни реалности на терену, ни интересима водећих сила унутар саме организације. Упркос званичном ставу Москве да САД неће изаћи из НАТО-а, иза затворених врата све гласније се говори о другом сценарију: сужавање алијансе на претходне границе – оне из 1998. године, пре агресије на СР Југославију и великог ширења ка истоку.

Заменик шефа руског МИП-а Сергеј Рјабков изјавио је да не верује у напуштање алијансе од стране САД, али је нагласио да „у реторици постоји бравура” и да су изјаве о повлачењу сигнал унутар алијансе да Америка више неће трпети терет свих чланица.

Вашингтон тражи рационализацију
Све чешће се чује стара теза коју је Трамп јасно формулисао: САД нису дужне да финансирају безбедност држава које саме не доприносе довољно. Најдрастичнији пример је база Бондстил на Косову и Метохији, коју Америка одржава више од две деценије.

Само одржавање Бондстила америчке пореске обвезнике годишње кошта између 70 и 100 милиона долара, према проценама Пентагона. Та база, уместо да служи интересима глобалне безбедности, све више делује као безбедносна испостава мале, непризнате и нестабилне територије, што постаје политички неисплативо за Вашингтон.

Ко би могао да „испадне“ из НАТО-а?
Уколико се настави тренд притисака на САД да сноси највећи део трошкова, а мала чланица се не ангажује довољно, најреалнији сценарио јесте избацивање неколико држава које не испуњавају стандарде улагања и сарадње. На то је већ упозоравано из кругова блиских Конгресу и НАТО аналитичарима.

На могућој „листу за сечење“ нашле би се:

Црна Гора – безбедносно нестабилна, политички дубоко подељена, економски зависна од донација

Албанија – слаба унутрашња контрола, повезаност са организованим криминалом, мали војни допринос

Северна Македонија – улазак у НАТО више политички него безбедносни потез, симболична улога

Словачка и Летонија – минимално учешће у заједничким војним операцијама, али високи захтеви за логистику и финансије

Косово (као незванична база западне инфраструктуре) – правно и политички проблематично, а скупо одрживо

НАТО се не може вечно ширити
Још 2020. године, изјаве америчких званичника указивале су на потребу да се преиспита мисија и структура НАТО-а. Сенатори су јавно говорили да „НАТО више није у складу са геополитичким приоритетима Америке“ и да „партнерства морају бити рационална, не сентиментална“. У том духу, повратак НАТО-а у границе из 1998. био би најлогичнији и најмирнији излаз из тренутног ћорсокака.

Такав сценарио би значио и реструктурирање командних структура, смањење броја база и расформирање политички осетљивих испостава, међу којима је Бондстил први на листи за преиспитивање.

Док Вашингтон разматра рационализацију трошкова, а Европа се суочава са унутрашњим поделама, најреалнији пут ка миру и стабилности није даље ширење НАТО-а, већ повратак на модел ограничене алијансе. Тај модел би подразумевао смањен број чланица, јасне обавезе и подељену одговорност – без паразитирања мањих земаља на рачуну америчког пореског обвезника.

У том контексту, и будућност Бондстила постаје неизвесна. Ако Америка престане да плаћа рачуне другима – прва база која би могла бити затворена, вероватно је управо она која већ дуго није у служби реалне безбедности, већ геополитичке заблуде из прошлог века.