Како је могуће да Танасије Маринковић, професор и блокадер, може да буде и објективан члан анкетне комисије?

Танасије Маринковић, професор Правног факултета, блокадер, протестант и уједно и члан анкетне комисије, формиране ради утврђивања околности у случају урушавања надстрешнице у Новом Саду, све мање делује као стручњак, а све више као активни део политичко-медијске структуре која ради на заштити појединих високих правосудних званичника, пре свега Загорке Доловац, док у исто време води агресивну кампању против тужиоца Ненада Стефановића.

Док наступа као тобожњи непристрасни члан анкетне комисије, Маринковић паралелно учествује у блокадама и јавно подржава студентске протесте. Потписник је јавног писма подршке блокади Правног факултета, редовни гост прозападних медија где релативизује насиље и оптужује институције за „неделовање“, али кад дође до конкретних случајева деловања, на пример у ситуацији када је Стефановићево тужилаштво једино покренуло опипљиву истрагу, онда постаје проблем.

Маринковић је у више наврата у медијима јавно напао рад Вишег јавног тужилаштва у Београду, тј. тужиоца Ненада Стефановића, зато што је упркос интерним блокадама и политичким притисцима поднео оптужницу у предмету „Железница“. Иако је јавност месецима била згрожена ћутањем надлежних, он уместо похвале за предузету акцију, јавно критикује Стефановића да „није сачекао“ и да „омета институционалну процедуру“.

С друге стране, Загорку Доловац не помиње у негативном контексту, чак ни када је очигледно да је управо она наредила укидање надлежности ВЈТ Београд и пребацивање случаја у Тужилаштво за организовани криминал, што је резултирало опструкцијом већ покренутог поступка.

Његово ћутање о спорним одлукама Загорке Доловац, укључујући и њену умешаност у уклањање доказног материјала одмах након несреће, по налогу који је, како наводе извори, извршио Бранислав Лепотић, говори много гласније од било каквих званичних изјава. Уместо да се бави тиме како је део шута нестао већ првог дана после несреће, он фокус преноси на Стефановића, једину фигуру у правосуђу која је, упркос притисцима, предузела конкретне кораке.

Тиме Танасије Маринковић директно нарушава основне принципе непристрасности и објективности. Он не само да је у сукобу интереса као професор факултета који је у блокади, већ је и сам део организованог активистичког дела тог покрета, наступа у медијима, штити Загорку Доловац као савезницу, а напада све који раде ван њеног оквира.

Да ствар буде апсурдна, исти тај Маринковић у разговору за Н1 признаје да анкетна комисија „није доставила извештај Тужилаштву за организовани криминал“, што би свака нормална комисија морала да уради. Овде није реч само о немару, него о свесној тактици да се правосудни систем држи у ванредном стању конфузије и парализе, све док јавност не изгуби интересовање, а кључни актери не измакну одговорности.

Софија Марић / Васељенска