МИША МАЈИЋ И БЕЉАНСКИ У СЛУЖБИ ХАОСА: Пуштање оптужених за трагедију у Новом Саду као нова етапа у урушавању институција

Када је судија Апелационог суда Миша Мајић одлучио да укине притвор оптуженима за пад надстрешнице у Новом Саду, у трагедији у којој је живот изгубило 16 грађана, он није само донео једну судску одлуку. Он је послао сигнал. Сигнал да у Србији неки могу све, и да за то неће сносити последице. И то је суштина опасности коју овај потез носи.

На први поглед, јавност неће видети ко је донео одлуку. Видеће само — држава је пустила одговорне. Држава је дозволила. А управо је та илузија циљ целокупне стратегије: рушење поверења у институције.

Мајић, лидер Иницијативе „Проглас“, човек који годинама наступа као самозвани коректор правосуђа, поново се нашао у центру пажње. Али овај пут — не као критичар, већ као активни актер који одлуком о укидању притвора директно утиче на правосудни процес. И то у корист оптужених.

Истовремено, медијска мрежа блиска опозицији и страним центрима моћи, стрпљиво чека овакав моменат да би закукала како „правосуђе не ради“. А управо они га гурају у суноврат. Све по унапред припремљеном сценарију.

Али Мајић у овом подухвату није сам. Његов блиски сарадник и идеолошки савезник је Владимир Бељански, председник Адвокатске коморе Војводине. Човек који, уместо да заступа све адвокате, води прогон над оним колегама који се усуђују да мисле и раде другачије. Управо он заступа оптужене у предмету надстрешнице — а истовремено седи на челу правосудне институције.

Док Мајић пушта оптужене из притвора, Бељански са групом студената креће на „бициклистичку мисију“ у Стразбур, наводно тражећи правду. Цинизам тог перформанса је неподношљив: он брани људе који су осумњичени да су својим пропустима довели до смрти грађана, а потом у Европу води студенте да тамо кукају за „људским правима“ у Србији. Иначе, Бељански је и члан ЦЕПРИС-а — организације коју је основао заједно са Мајићем, познате по везама са страним фондовима и континуираним нападима на институције Србије.

Васељенска