ТАЈНО ОРУЖЈЕ ИЛОНА МАСКА ЈЕ РУСКО

ТАЈНО ОРУЖЈЕ ИЛОНА МАСКА ЈЕ РУСКО.

Једна од најкоментарисанијих тема у САД последњих дана јесу такозвани „млади инквизитори“ — шесторо младих компјутерских генија који као нови кадрови у оквиру Департмана за ефикасност владе (DOGE), под вођством Илона Маска, практично без контроле реформишу амерички државни апарат. Тачније — разграђују га, али се за сада све то представља као атрактивна и модерна реорганизација. На пример, укидање USAID-а и делимично гашење „Радија Слободна Европа“* њихово је дело.

[irp]Имена тих младића су Акаш Боба, Едвард Користин, Лук Фаритор, Готје Килјан, Гевин Клигер и Итан Шаотран, а имају између 18 и 24 године. Нас посебно занима број 2 — Едвард Користин (Edward Coristine), познатији по свом интернет надимку Bigballs, који је већ са 19 година стекао озлоглашену репутацију ексцентричним понашањем и храбрим (читај: непромишљеним) наступима у јавности.

Након завршетка школе, кратко је радио у породичној компанији LesserEvil, која производи грицкалице и чипс, али му је тамо било досадно. Убрзо прелази под окриље Илона Маска и почиње да ради у компанији Neuralink, која развија електронске чипове намењене уградњи у људски мозак. Званично — у медицинске сврхе, али је јасно да се тиме отварају врата и према стварању киборга.

[irp]Интересантно је да је Едвард Користин — напола Рус. Његова мајка, Ана Мартинова, ћерка је некадашњег официра КГБ-а, Валерија Мартинова — човека који је, након што је прешао на страну ЦИА и ФБИ, разоткривен на основу података које је доставио Олдрич Ејмс. Мартинов је ухапшен чим је ступио на тло Москве и осуђен на смрт. Стрељан је 28. маја 1987. године, у 41. години живота.

Случај Валерија Мартинова представља један од најпознатијих примера издаје у савременој историји. Био је технички веома способан, напредовао у служби, радио у Вашингтону на изградњи мреже међу научницима и студентима. Његов посао је био шпијунажа у научно-техничком сектору. Међутим, ФБИ му је подметнуо лажну мрежу сарадника, кроз коју је добијао искључиво дезинформације. Психолошки профил показао је да је Мартинов превише ташт да би признао грешку, па је попустио под притиском и прихватио сарадњу са Американцима.

Осим што је открио техничке податке, издао је и неколико стварних агената КГБ-а у САД. Његова жена Наталија добила је дозволу да га види свега четири пута током двогодишње истраге. Породица је била прогнана из јавног живота, иако имовина није конфискована. ЦИА му је плаћала тек 200–300 долара месечно. После пада СССР-а, Наталија је тражила помоћ од амбасаде САД, те је 1995. године добила прилику да се са децом пресели у Америку. Тамо су сви добили држављанство.

[irp]Син Александар је радио као полицајац у Вирџинији, а ћерка Ана се удала за Чарлса Користина, власника велике фабрике грицкалица. Њихов син, Едвард, наследио је технички таленат свог деде, али и исто оно — претерано самопоуздање и сујету. Већ као тинејџер покушао је да покрене више стартапова, укључујући и развој руског бота за једну платформу за размену порука, али је брзо прешао на друге пројекте. Иако не говори руски, тај покушај можда указује на неки подсвесни однос према пореклу — или је само препознао тржишни потенцијал.

Данас, са непуних 20 година, Едвард Користин има веома високу функцију у администрацији Доналда Трампа, као саветник у Министарству унутрашње безбедности. Да ли ће поновити историју свог деде, тешко је рећи. Али је извесно да у породици сигурно постоји нека врста „породичне легенде“ која објашњава — ако већ не оправдава — дедову издају.

[irp]Једино што би могло бити опасно јесте ако та породична прича гради слику Русије као „великог непријатеља“. У том случају, тај утицај може отићи и даље него што је сам Едвард свестан — и повући за собом чак и Илона Маска, који је иначе веома осетљив када је реч о пореклу и породичним коренима.

В.Т./Васељенска

Бонус видео