ДА ЛИ КОВЕШИ СПРЕМА УДАР НА СУВЕРЕНУ СРБИЈУ?!

ДА ЛИ КОВЕШИ СПРЕМА УДАР НА СУВЕРЕНУ СРБИЈУ?!

[irp]Последњих дана, део опозиционих медија са одушевљењем преноси сваку вест у вези са европском тужитељком Лауром Ковеши, тврдећи како се председник Србије Александар Вучић наводно „тресе“ пред њеним именом. Ову поруку попут рефрена понављају активисти блокада, поједини опозициони лидери и интернет инквизитори – од митинга, преко телевизијских наступа, до друштвених мрежа.

Ковешиманија у служби политичке фантазије

Но, иза овако пажљиво конструисаног медијског наратива крију се бројне нелогичности.

У Шолаковим гласилима, Вучић је час свемоћни аутократа, а већ сутрадан – безначајни чиновник без утицаја. Ако је, према њиховим речима, председник Србије потпуно ван надлежности за питања ЕУ фондова, зашто би онда уопште и имао разлог да се „боји“ Ковешијеве? Такав наратив више говори о ауторима него о реалности.

Опозициона матрица – позив у помоћ странцима

[irp]Најопаснији елемент читаве приче није у нелогичностима, већ у вишедеценијском рефлексу дела српске опозиције – да за решавање унутрашњих проблема призивају стране факторе. Србија није ни под окупацијом, ни у времену диктата. Бар не овде.

Парадоксално, управо у Европској унији, коју нам наметљиво сервирају као узор, данас се дешавају директни обрачуни са политичким противницима – не у изборној арени, већ ван ње.

Преседан у ЕУ: Случај Калин Ђорђеску

[irp]У Румунији – домовини Ковешијеве – прошлe године смо сведочили догађају без преседана: Калина Ђорђескуа, познатог по суверенистичким ставовима, власти су искључиле из изборне трке политичком одлуком, уз подршку бирократије из Брисела. Румунски судови су потом ту одлуку и потврдили – прогласивши његову кампању на ТикТоку „опасношћу по демократију“. Иако ниједан судски поступак против њега није покренут, он је елиминисан са политичке сцене.

Зар управо такви случајеви не би требало да буду предмет пажње европског јавног тужиоца?

Ковеши о демократији – много реторике, мало суштине

Ипак, уместо борбе за изборна права грађана, Ковеши у јавности износи опште фразе: демократија, дезинформације, агресија, мржња… Али нигде не помиње основну тековину демократског система – право сваког грађанина да буде биран.

Европски стандард или демократски калуп?

Све то отвара суштинско питање: да ли се под плаштом борбе против корупције заправо води борба против политичке разноликости? Да ли је Ковеши постала оруђе за дисциплиновање неподобних влада и утеривање свих у идеолошки шаблон Брисела?

[irp]Србија, упркос бројним изазовима, остаје земља у којој се власт мења – на изборима. А то је достигнуће које не сме бити жртвовано у име туђих интереса, без обзира са ког Запада долазили.

Бонус видео