ПОСЛЕ ЗАВЕТНИЦЕ ШАРОВИЋ НОВИ ЧОВЕК СНС-а: Спреман да буде нови председник Србије

Немања Шаровић, бивши радикал, саборац Александра Вучића и некадашњи посланик, данас се представља као један од најгласнијих опозиционара. Шармантан за камере, дрчан у наступу, продоран у критици, Шаровић у јавности делује као све оно што грађани жуде да виде у „правом“ опозиционару. Али, поставља се питање: да ли је он аутентична појава или пажљиво осмишљен пројекат?

Док у једном дану понижава СНС кадрове на улици, у другом плени симпатије другосрбијанске и прозападне јавности као „патриота са ставом“. Управо тај спој националне реторике и урбане комуникације чини га идеалним за профил „опозиционара по мери народа“. Али и по мери система?

Сличности са Александром Вучићем су бројне: иста политичка школа (СРС), исти сценски манир, исти приступ комуникацији директно, без рукавица. А ако је веровати појединим изворима изнутар политичких и безбедносних кругова, можда их везује још нешто: заједничка будућност.

После пропалог експеримента са Заветницима и Милицом Ђурђевић Стаменковски, чији је досег остао испод умањеног цензуса, унутар владајуће структуре појавила се нова идеја: уместо класичног СНС кандидата за председника, зашто не подићи опозиционог лидера контролисаног, харизматичног и способног да убеди и патриотски и незадовољни део бирача?

Александар Вучић, како се спекулише, не жели да Србију остави у рукама „проевропске опозиције“ која би радо заокренула земљу ка НАТО-у и признала Косово. Уместо тога, ствара контратежу и то у виду човека који делује као критичар система, али се тактички не удаљава ни од једне тачке која је за власт важна.

Шаровић је већ показао да уме да фасцинира и левицу и десницу. Кампање му расту, логистика јача, присуство у медијима (својим и туђим) се шири. И све то без видљиве финансијске основе. Још један знак питања.

Уколико ова конструкција буде тачна, Србија ће ући у председничке изборе у режији досад невиђеној: са противкандидатом из сенке који ће „победити систем“ али само наизглед.

Јер ако на крају Вучић „оде“, а Шаровић дође ко је онда стварно победио?