ПРОЗАПАДНИ МЕДИЈИ ФОРСИРАЛИ МЕНТАЛНО ОБОЛЕЛОГ ЧОВЕКА: Стручњак упозорава: Ђајић је показивао озбиљне поремећаје!

Психијатријско стање инжењера Зорана Ђајића, против кога је Више јавно тужилаштво у Београду наложило поступање због отворених претњи председнику Републике, било је „више него јасно на основу његових медијских наступа и активности на друштвеним мрежама“, тврди доктор неуропсихијатрије др Милан Крстић, који је дао стручни коментар за Васељенску.

„Говоримо о особи са видљивим поремећајем у перцепцији реалности, са јаким потребама за пажњом и екстерним признањем. У психијатријском смислу, то је профил који користи лажи и хиперболе као алат за привлачење публицитета. Ово није ни први ни редак случај, али је опасно када такав профил добије јавну платформу“, наводи др Крстић.

Како истиче, код Ђајића је било присутно неколико типичних образаца: опсесија „истином“, осећај месијанске мисије, агресиван речник и склонoст ка манијакалним наступима који се маскирају као политички активизам.

„Ти симптоми нису нешто што се појавило јуче. Његов језик, понашање и тон указују да је реч о човеку који је у дубоком унутрашњем расцепу. Проблем је што се на то нико није освртао – напротив, прозападни медији су га месецима форсирали као глас разума и жртве, а он је све време користио ту пажњу да изговара све екстремније поруке“, додаје Крстић.

Зоран Ђајић је данима уназад путем мреже Твитер објављивао отворене претње, укључујући и позиве на насиље над председником Србије, поруке о „смртној пресуди“, „глоговом колцу“ и „затвореништву“. И поред тога, поједини медији као што су Н1, Нова С и Пешчаник, представљали су га као стручног коментатора, често без ограде, а понекад и с потпуним некритичким преношењем његових порука.

„То је стратешка грешка тих редакција. Уместо да процене кога промовишу, они су изабрали да дају легитимитет особи са очигледним поремећајем, и тиме га охрабре. Одговорност није само на њему, већ и на онима који су му дали публицитет“, закључује др Крстић.

Подсетимо, Више јавно тужилаштво је наложило поступање због кривичног дела угрожавања сигурности, а случај је предат Посебном тужилаштву за високотехнолошки криминал. Остаје отворено питање: да ли ће се убудуће више пажње посвећивати не само садржају поруке, већ и профилу онога ко је шаље – пре него што дође до институционалне интервенције.

Милутин Недељковић / Васељенска