Биографије свих нових министара у новој влади: Ко су стара, а ко су нова лица?

У Скупштину стигао предлог за састав Владе: Седница сутра, ово су биографије министара

Министарство државне управе: Јелена Жарић Ковачевић

Јелена Жарић Ковачевић предложена је за нову министарку државне управе и локалне самоуправе. Рођена је 2. маја 1981. године у Нишу, где је завршила основну и средњу школу, а потом и основне и мастер студије на Правном факултету Универзитета у Нишу.

Након положеног правосудног испита, од 2009. до 2011. године радила је као адвокатска приправница, а потом и као адвокатица, чији је статус од 2012. године у мировању.

Године 2016. обављала је функцију заменице секретара Скупштине града Ниша и била председница Градске изборне комисије у Нишу.

У периоду од 2016. до 2020. године била је народна посланица, док је од 2020. до 2022. обављала дужност народне посланице и председнице Одбора за уставна питања и законодавство Народне скупштине. Истовремено је била одборница у Скупштини градске општине
Црвени крст у Нишу.

Говори енглески језик и удата је.

Министарство заштите животне средине: Сара Павков

За нову министарку заштите животне средине у кабинету мандатара Ђура Мацута предложена је Сара Павков.

Сара Павков, рођена 1992. године, школовала се на Природно-математичком факултету, где је завршила основне и мастер студије, а затим уписала и докторске студије.

Пре него што је запослена у Министарству за заштиту животне средине, Павков је радила у Покрајинском секретаријату за заштиту животне средине. Прво радно искуство стекла је на ПМФ-у, када је обављала функцију студента продекана.

У њеној биографији се наводи и да је подкоординаторка Резервата биосфере „Бачко Подунавље“.

Како стоји на сајту Београдске отворене школе, Павков је члан Српске напредне странке и у тој странци се бави међународном сарадњом.

Била је и председавајућа климатског самита у Глазгову.

Такође, Павков је оснивачица удружења „Зелени Сад“, које је међу онима која су покренула иницијативу за увођење „Зелене столице“ у Новом Саду.

У фебруару 2020. године, именована је у радну групу „Зелена столица“ потписом тадашњег председника Скупштине Новог Сада, Здравка Јелушића.

Министарство информисања: Борис Братина

Борис Братина, нови министар информисања и телекомуникација, члан је иницијативног одбора Покрета за народ и државу.

Братина је ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Приштини, који тренутно има седиште у Косовској Митровици.

Рођен је 25. августа 1960. године у Београду, где је завршио целокупно школовање, укључујући и докторат на Одељењу за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Пре него што је уписао филозофију, био је апсолвент на Електротехничком факултету у Београду, на смеру Техничка физика, у оквиру Одсека за нуклеарну технику.

До сада је објавио три монографије: Проблем Другог у Модерни (2010), Проблем Другог у позној Модерни (2017) и Ја, Други, друго, као и велики број научних радова. У свом истраживачком раду првенствено се бави савременим онтолошким темама, као и проучавањем националне мисли и питањима темељења науке као науке.

Од избора у звање доцента предаје предмете Савремена филозофија и Онтологија. Такође је био члан Савета факултета, уредник студентског часописа Филстуд, и повереник Српског филозофског друштва за Косово и Метохију.

Братина је члан пројекта Историја српске филозофије, а 2019. године био је гостујући професор на Универзитету МГИМО(У) МИД у Москви.

Учествовао је на бројним научним скуповима у земљи и иностранству.

Министарство унутрашње и спољне трговине: Јагода Лазаревић

Јагода Лазаревић предложена је за нову министарку унутрашње и спољне трговине у будућој Влади Србије. На ову функцију долази након четири године рада у Министарству спољних послова, где је била ангажована у Сектору за економску дипломатију.

Лазаревић је рођена 1969. године у Београду, где је завршила Осму београдску гимназију. Студије пословне економије и финансија наставила је на Webster University у Женеви и Бечу, где је 1991. године дипломирала као студент генерације, стекавши звање Bachelor оф Артс. Њено образовање нострификовано је 1996. године на Економском факултету у Београду, чиме јој је признато звање дипломираног економисте.

Од 1993. до 2008. године радила је у породичној фирми, након чега започиње каријеру у државној управи. У периоду од 2008. до 2012. године радила је у Сектору за билатералну економску сарадњу Министарства економије и регионалног развоја, а затим од 2012. у Министарству спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, где је била задужена за сарадњу са Немачком, Аустријом, Швајцарском, Француском, САД, Канадом и Великом Британијом.

Од јуна 2013. до априла 2014. године обављала је функцију посебног саветника за економске односе са иностранством потпредседника Владе, а исту функцију наставила је и од априла 2014. до октобра 2020. године у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

Након тога, Лазаревић је кратко била шеф Одсека за Европу и прекоокеанске развијене земље у Министарству трговине, а децембра 2020. године именована је за в.д. помоћника министра за билатералну економску сарадњу.

Од новембра 2021. године прешла је у Министарство спољних послова, где је у Сектору за економску дипломатију обављала функцију в.д. помоћника министра за економску дипломатију.

Међу њеним важнијим међународним ангажманима истиче се функција Генералног комесара Републике Србије на Светској изложби „EXPO 2020 Дубаи“, коју је обављала од септембра 2018. до фебруара 2021. године.

Лазаревић је имала кључну улогу у вођењу преговора о закључењу споразума о слободној трговини Србије са Турском (ревизија и проширење, 2017), Евроазијском економском унијом (2019) и Великом Британијом (2020/21). Била је и копредседавајућа Мешовитог комитета Србија–Турска и Заједничког експертског комитета за економску сарадњу са Аустријом.

Говори енглески, француски и италијански језик, а активно се служи немачким.

Министарство за људска и мањинска права: Демо Бериша

Он је председник Матице Албанаца у Србији, а такође је у Иницијативном одбору за оснивање покрета за народ и државу који је најавио председник Србије Александар Вучић.

Демо Бериша је рођен 1963. године. Завршио је средњу војну школу у Сарајеву, више војно специјалистичко усавршавање је завршио у Панчеву, док је у Новом Саду стекао звање економисте.

У Војсци Југославије почео је да ради 1982. године. Више пута је награђиван и одликован, а војну каријеру је окончао 2005. године, када је званично отишао у пензију.

Потом се посветио приватном сектору. Од 2014. године је председник Матице Албанаца у Србији, а од 2023. године је запослен у Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог на месту Посебног саветника министра.

Министарство науке, технолошког развоја и иновација: Бела Балинт

Бела Балинт биће нови министар науке, технолошког развоја и иновација у Влади Србије, на функцији коју је до сада обављала Јелена Беговић.

Балинт је истакнути српски хематолог и члан Српске академије наука и уметности (САНУ) од 2021. године. Рођен је 1952. године у Остојићеву. Медицински факултет завршио је на Универзитету у Новом Саду, где је и магистрирао 1984. године. Докторирао је 1997. на Медицинском факултету Војномедицинске академије (ВМА) у Београду.

Специјализацију из трансфузиологије завршио је 1983. године, а субспецијализацију из хематологије 2007. године.

Професионалну каријеру започео је 1980. на Институту за трансфузиологију ВМА, где од 2010. године обавља функцију начелника Института за трансфузиологију и хемобиологију. Од 1996. године ангажован је и као експериментални хематолог на Институту за медицинска истраживања Универзитета у Београду.

Балинт је од 2005. године редовни професор на Медицинском факултету ВМА, а од 2022. професор емеритус на истом факултету. Предаје и као професор по позиву на медицинским факултетима у Нишу и Бањалуци, као и на Европској школи за трансфузиологију у Милану.

Члан је Академије медицинских наука Српског лекарског друштва од 2008. године, док је за дописног члана САНУ изабран 2015, а за редовног члана 2021. године.

За свој допринос науци и медицини, Балинт је одликован Сретењским орденом првог степена, који му је фебруара 2024. уручио председник Србије Александар Вучић поводом Дана државности. Добитник је и других значајних признања.

Бела Балинт је и јавно исказивао политичку подршку – у марту 2017. године потписао је Проглас подршке тадашњем председничком кандидату Александру Вучићу, а у децембру 2023. године потписао је подршку листи „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ пред парламентарне и београдске изборе.

У априлу 2018. године изабран је за председника Националног савета за високо образовање.

Министарство правде: Ненад Вујић

Ненад Вујић рођен је 26. октобра 1966. године у Лозници. Правни факултет завршио је у Београду, где је положио и правосудни испит. На челу Правосудне академије налази се од јануара 2010. године, а од 2017. обавља и функцију председника Комисије за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа.

Вујић је стручњак за људска и мањинска права, права избеглица и расељених лица, као и права синдиката. Током богате каријере, био је ангажован на бројним важним функцијама у области правосуђа и људских права.

Пре доласка у Правосудну академију, од 2005. до 2009. године, Вујић је био директор Правосудног центра за обуку и стручно усавршавање, док је од 2004. до 2005. године вршио функцију координатора за људска права у истом центру. У том периоду био је и члан радне групе за усклађивање домаћих закона са правним нормама Европске уније.

Каријеру је започео као правни саветник у Фонду за хуманитарно право 1999. године, где је пружао правну помоћ избеглицама, расељеним лицима и радио на случајевима несталих и киднапованих особа. Касније је био ангажован у Норвешком центру за избеглице, најпре као правни саветник и координатор мобилних тимова у Краљеву, а потом и као руководилац канцеларије у Нишу.

Вујић је такође био део Југословенског правног одбора за људска права у Београду током 1997. и 1998. године.

Поред богатог професионалног искуства, усавршавао се на бројним стручним семинарима и курсевима, укључујући Семинар ЕУ о основним људским правима, синдикалне курсеве организоване уз подршку Америчког синдиката АФЛ/ЦИО и семинаре о изборним системима које организује Међународна фондација за изборне системе (ИФЕС).

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре: Александра Софронијевић

Александра Дамјановић Софронијевић рођена је 1961. године у Обреновцу. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду.

Од 2012. до 2014. била је помоћник министра грађевинарства и урбанизма, одговорна за рад Сектора који се бави издавањем грађевинских и употребних дозвола, енергетску ефикасност у зградарству, грађевинско земљиште, републичку грађевинску и комуналну инспекцију и управно-правни надзор у области државног премера и катастра.

У периоду од 2004. до 2012. године била је помоћник министра у Министарству за капиталне инвестиције, Министарству инфраструктуре, Министарству заштите животне средине, рударства, просторног планирања и урбанизма.

Радила у општини Савски венац 17 година

Од 1987. до 2004. у Градској општини Савски Венац обављала је дужности саветника, помоћника начелника и начелника за имовинско-правне, грађевинске и комунално-стамбене послове. Prеthodno је две године радила као адвокатски приправник у области грађанског и кривичног права.

Говори енглески језик.

Мајка пунолетног детета.

Министарство државне управе и локалне самоуправе: Снежана Пауновић

Снежана Пауновић рођена је 20. марта 1975. године у Пећи. Дипломирала је економију и политиком се бави од шеснаесте године. До сада је била народна посланица у четири сазива – први пут изабрана 2012. године, а потом и 2016, 2020. и 2022. године.

У периоду од 2006. до 2013. године обављала је функцију координатора Скупштине општине Ђаковица и Скупштине општине Дечани, на коју је у два наврата именована одлуком Владе Србије. Од 2014. године врши функцију в.д. директора Апотекарске установе Пећ.

Током своје каријере била је чланица Управног одбора Агенције за развој малих и средњих предузећа, чланица Управног одбора „YUQS“, председница Надзорног одбора Аеродрома „Никола Тесла“ и чланица Скупштине акционара Државне лутрије Србије.

Пауновић је била активна и у оквиру Женске парламентарне мреже, чија је једна од оснивача. Учествовала је у раду више парламентарних делегација на међународним конференцијама и форумима. Била је чланица Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику, Одбора за Косово и Метохију и Одбора за права детета, а обављала је и функцију заменице члана Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава и Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања.

Активна је и у међународној сарадњи – чланица је Делегације Србије у Интерпарламентарној унији и председница Посланичке групе пријатељства са Јапаном.

Снежана Пауновић је чланица Социјалистичке партије Србије од 1992. године. Током своје политичке каријере обављала је функције чланице Главног одбора СПС, секретарке Форума жена Србије и чланице Председништва странке од 2017. године. У претходном мандату била је потпредседница Народне скупштине и председница посланичке групе „Ивица Дачић – Социјалистичка партија Србије (СПС)“.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде: Драган Гламочић

Као председников саветник, био је задужен за питања пољопривреде и спровођење аграрне реформе.

Гламочић је 1992. године завршио основне студије на Пољопривредном факултету у Новом Саду.

На истом факултету је 1995. стекао звање магистра, а 1999. године одбранио докторску дисертацију.

Запослен је на Пољопривредном факултету од 1996. године.

Током 2013. године био је министар пољопривреде у влади коју је предводио Ивица Дачић.

Министарство просвете: Дејан Вук Станковић

Станковић је стално запослен на Факултету за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду, где је стекао звање ванредног професора. Предаје предмете Филозофија са етиком, Образовање за медије и Образовање за демократију и грађанско друштво. Широј јавности познат је и као политички аналитичар, чест гост медија.

Рођен је 22. јануара 1973. године у Београду. Основну школу „Старина Новак“ и Прву београдску гимназију завршио је у родном граду. Филозофију је студирао на Филозофском факултету у Београду од 1991. до 1998. године, дипломиравши са просечном оценом 9,25. Дипломски рад одбранио је на тему „О појму и преображају појма филозофије код Хусерла“, под менторством професора др Милоша Арсенијевића.

Исте године уписао је постдипломске студије на Филозофском факултету, на Катедри за етику и практичну филозофију, под вођством професора др Јована Бабића. Испитне обавезе завршио је у року, са просеком 9,80. Магистарску тезу на тему „Морал и право у филозофији Херберта Лајонела Адолфуса Харта“ одбранио је 2007. године, а титулу доктора филозофских наука стекао је 2011. године са дисертацијом „Практичка рационалност и однос права и морала у филозофији Џона Мичела Финиса“.

Током своје академске каријере био је стипендиста Министарства за науку, технологију и животну средину, као и активни учесник у пројектима Института за филозофију и друштвену теорију. Усавршавао се у оквиру програма Београдске отворене школе, Алтернативе академске образовне мреже, као и на Democracy анд Diversity Институте у Кракову, под окриљем New School фор Социал Research из Њујорка и Јагелијанског универзитета.

Од 2004. до 2006. године радио је као аналитичар у агенцији Мартен Боард Интернатионал, чланици ЕСОМАР-а, фокусираној на истраживање тржишта и јавног мњења. Од 2011. године учествује у пројекту „Историја српске филозофије“ Института за филозофију Филозофског факултета у Београду.

Министарство туризма и омладине: Хусеин Мемић

Хусеин је рођен 1983. године у Новом Пазару, где је завршио основну и средњу школу. Звање дипломирани професор физичке културе стекао је на Универзитету у Приштини. Звање мастера у области туризма и хотелијерства стекао је на Алфа универзитету у Београду.

Актуелни је потпредседник Санџачке демократске партије и бивши председник Градског одбора СДП-а.

Од 2008. до 2012. године радио је као стручни сарадник за спорт и рекреативни туризам у Туристичкој организацији Нови Пазар. Лиценцирани је туристички водич при Министарству економије Републике Србије од 2010. године. Од 2008. до 2012. године обављао је функцију члана Управног одбора Туристичке организације Нови Пазар.

Од 2012. године обавља функцију директора Културног центра Нови Пазар. Покретач је и организатор многобројних културно–уметничких манифестација, где је кроз потпуну реконструкцију институције створио најсавременије услове за квалитетну организацију свих културно-уметничких догађаја.

Добитник је награде Задужбина Родољуба Нићифоровића за 2018. годину за допринос у култури, као и признања Културни образац 2019. године, које Министарство културе и информисања Владе Републике Србије додељује за посвећен рад на корист наше културе.

Као дугогогодишњи спортиста радио је и у Рукометном клубу Нови Пазар, где је такође забележио завидне резултате.

Активно се бави хуманитарним радом и оснивач је хуманитарне организације „Отворена рука”, која делује на подручју Новог Пазара и регије.

Био је министар туризма и омладине од октобра 2022. године до маја 2024. године.

Министарство за европске интеграције: Немања Старовић

Рођен је 9. маја 1982. године у Новом Саду. Завршио је Карловачку гимназију, а затим 2011. године стекао звање „мастер историчар” на Филозофском факултету у Новом Саду.

Завршио је Дипломатску академију Министарства спољних послова Републике Србије 2013. године.

Био је државни секретар Министарства спољних послова од 2021. до 2022 године и државни секретар Министарства одбране од октобра 2022. до маја 2024. године.

У Регионалној развојној агенцији Бачка д.о.о. Нови Сад био је директор од 2016. до 2018. године, а заменик директора од 2018. до 2021. године.

Као сарадник у Канцеларији за Косово и Метохију радио је од 2014. до 2016. године.

У Граду Новом Саду био је члан Градског већа задужен за образовање од 2011. до 2012. године, помоћник градоначелника 2012. године, а члан Градског већа задужен за урбанизам и заштиту животне средине од 2012. до 2013. године.

У РУВ „РТВ Војводине” радио је као пројект менаџер од 2010. до 2011. године, а у ПД „Енерготехника Јужна Бачка” био је овлашћени представник оснивача са овлашћењима председника Скупштине друштва од 2006. до 2010. године.

Аутор је збирке историјских есеја „Блиски исток, кратко и јасно” (2014), романа „Са друге стране” (2016) и „Подељени град” (2018).

Аутор је емисије „Ино-стране”, која се емитује на Првом програму РТВ Војводине.

Министарство спорта: Зоран Гајић

Рођен је 1958. године у Панчеву. По образовању је магистар одбојке. Од периоду од 1988. до 1993. године био је асистент за одбојку на Факултету за физичку културу у Новом Саду, од 2000. до 2002. године професор одбојке на Факултету за тренере у Београду, а 2015. године предавач на предмету Одбојка на Факултету за тренере у Новом Саду.

Од 1980. до 1988. године био је главни тренер кампа покрајине Војводина и тренер јуниорске репрезентације покрајине Војводина. Од 1980. до 1983. организовао је и водио групе одбојкаша почетника старости од 9 до 11 година. Од 1987. до 1992. године био је тренер мушке јуниорске репрезентације Југославије.

Много је успеха постизао са спортистима, те је, рецимо, као тренер мушке сениорске репрезентације Југославије освојио је девет медаља – две златне, две сребрне и пет бронзаних: златне медаље на Олимпијским играма 2000. године у Сиднеју (Аустралија) и Европском првенству 2001. године у Острави (Чешка), сребрне медаље на Светском првенству 1998. године у Токију (Јапан) и Европском првенству 1997. у Ајндховену (Холандија), бронзане медаље на Олимпијским играма 1996. у Атланти (САД), Светском купу шампиона 2001. у Токију (Јапан), Светској лиги 2002. у Бело Хоризонтеу (Бразил), Европском првенству 1995. у Атини (Грчка) и 1999. у Бечу (Аустрија).

Занимљиво је да је осим репрезентације Југославије, чији је први тренер био од 1995. до 2002. године, био је први тренер сениора Русије у периоду од 2005. до 2006. године и први тренер сениора Ирана од 2007. до 2008. године. Са репрезентацијом Русије освојио је златну медаљу у Европској лиги 2005. године у Казању (Русија), сребрну медаљу на Европском првенству 2005. године у Риму (Италија) и бронзану медаљу у Светској лиги 2006. године у Москви (Русија).

Што се тиче медаља из тренерског (клупског) сегмента каријере, издвојимо успех са „Олимпијакосом“ (тамо је радио од 1998. до 2000. године), јер је 1999. освојио првенство и Куп Грчке, а 2000. године још једну титулу првака Грчке.

Гајић је, подсетимо, био министар спорта од октобра 2022. године до маја 2024. године. Реизабран је за председника Одбојкашког савеза Србије 2020. године одлуком 44 од 50 делегата на редовној, изборној Скупштини OSS.