Док Вучић тражи правду, Мајић опструише истраге: Пушта оптужене, спроводи стране интересе и оптужује државу за уцене

Док председник Вучић апелује да тужилаштво коначно почне да ради свој посао, судија Миша Мајић један од оснивача ЦЕПРИС-а, познатог по финансирању од страних фондова, и један од вођа иницијативе ПРОГЛАС, постаје симбол политичке злоупотребе правосуђа. Не само што јавно брани нерад Загорке Доловац, већ као судија Апелационог суда учествује у одлукама које саботирају правду.

Тако је и у случају пада надстрешнице у Новом Саду, у ком је погинуло 16 људи, одлуком о укидању притвора осумњиченима послао јасну поруку – у Србији је све дозвољено, ако сте део „праве“ мреже. Док грађани траже истину, Мајић и структура под контролом страног утицаја, блокадери и Доловац на врху пирамиде, затварају врата правди.

Уместо да реагује равномерно и по закону, тужилаштво под контролом Загорке Доловац спроводи брутално селективну правду. Не само да се многе афере гурају под тепих, већ се свесно шаље порука блокадерима и насилницима да могу радити шта пожеле јер их нико неће казнити.

Најјаснији пример је случај пада надстрешнице у Новом Саду. Три месеца потпуног ћутања и пребацивање одговорности са једног тужилаштва на друго, све док Више јавно тужилаштво у Београду није покренуло поступак. Одмах након тога, Доловац је започела са опструкцијама које и даље трају.

Истовремено, ни један озбиљан случај насиља који су изазвали блокадери није добио адекватан правни епилог. Припадници СНС-а нападани су на улицама, испред кућа, на друштвеним мрежама, и све то пролази без икакве санкције.

На све то имамо појаву попут Мише Мајића, човека који уместо судијске неутралности већ годинама наступа као политички активиста. Са платформи које га финансирају из иностранства, попут ЦЕПРИС-а, обучава кадрове који данас седе у правосуђу и воде опструкције уместо поступке.

Мајић се, дакле, не зауставља само на медијским наступима, он је директни актер дестабилизације институција у којима ради. Као судија Апелационог суда у Београду, био је део већа које је укинуло притвор оптуженима за трагедију на железничкој станици у Новом Саду, у којој је страдало 16 људи. Та одлука није ни мало случајна, донета је у правом тренутку и врло срачунато, у тренутку када јењавају протести , са очигледном намером да се изнова пробуди бес у народ и уједно обесмисли истрага коју је покренуло Више јавно тужилаштво у Београду и пошаље порука да је правда селективна и политички обојена.

Али ту улога Мише Мајића не престаје. Он није само гласноговорник страних интереса у правосуђу, већ и човек који, паралелно са доношењем скандалозних судских одлука, учествује у протестима, напада институције и на крају – држи лекције председнику државе, оптужујући га за „уцене“. То што уопште има смелости да тако нешто изговори након што је пустио на слободу оптужене за смрт шеснаесторо грађана, не говори само о њему већ о дубини система који се годинама градио да би правосуђе ставио у службу рушења државе.

Софија Марић / Васељенска