Свињска куга и пожари изазвали пораст напада тигрова на људе у Русији

Свињска куга и пожари изазвали пораст напада тигрова на људе у Русији.

[irp]Делује као да су тигрови у Приморју у последње време постали агресивнији него икада. Малтене свакодневно се виђају око насељених места и на путевима. Пси су им постали редовна мета, а дошло је и до људских жртава. Очигледно, тигрови се осећају угрожено и реагују на свој, тигровски начин. Али шта је заиста довело до овога? Каква то бол мучи ове велике мачке и ремети им живот у тајги?

У Приморском крају, тигар је више од животиње — он је симбол. Налази се на грбовима Владивостока и целог региона. У граду постоје Тигрова улица, истоимено брдо и неколико скулптура тигра. Сваке године се обележава и Дан тигра.

Пошто тигар стоји на врху ланца исхране, научници га сматрају „индикатором биодиверзитета“: ако у тајги има тигра, онда је читав екосистем у равнотежи. Амурски тигар (познат и као усуријски или „сибирски“, како га често називају странци) највећи је и најдлакавији међу тигровима. Иако је по пореклу јужњак, прилагодио се животу у суровим условима планина Сихоте-Аљиња, где температуре иду и до -40 степени.

[irp]Просечан становник Приморја никада у животу није видео тигра – превише су обазриви. Али гости Владивостока често постављају исто питање: „Је л’ истина да вам тигрови шетају градом?“ Одговор није једноставан. Са једне стране, времена када су тигрови залазили у сам град (како је то описао гардемарин Константин Станјукович давне 1862) давно су прошла. Са друге стране, граница између града и дивљине је танка – а тигрови је понекад пређу.

Полосата претња: хронологија догађаја

Иако је појава тигра у самом Владивостоку ретка, села у Приморју често имају незване госте, посебно кад несташица хране притисне дивљину. Стари, болесни и повређени тигрови онда нападају псе, као најлакши плен. То није ништа ново, али у последње време као да су тигрови „сишли са грба“ и кренули у рат. У последњих годину дана медији једноставно не могу без вести о тигру.

Да ли је заиста у питању нагли пораст напада, или је само повећана медијска пажња и присуство на друштвеним мрежама?

Иако у Приморју постоји програм надокнаде штете (грађани добијају нове краве или псе уместо убијених), страх од тигра се шири. Појавио се и феномен „тигровске параноје“ – неки људи у сваком шумском звуку виде претњу. А тигрова стварно има, и то не мало.

[irp]Надлежне службе хватају тзв. „конфликтне тигрове“, прегледају их, и ако нису способни да се сами сналазе у дивљини, смештају их у резервате. У супротном, пуштају их у ненасељене крајеве севера Приморја, где има више дивљачи и мање људи.

Све је то већ уобичајена рутина. Али трагедија 14. јануара 2025. године шокирала је јавност: у близини села Зимники тигар је убио локалног риболовца. Звер је убрзо пронађена и убијена, а на њеном телу откривена је стара прострелна рана.

[irp]И 11. марта нова трагедија – тигар је убио шумара у Красноармејском рејону, а потом напао и чувара националног парка. И овај тигар је имао тешке повреде задобијене током живота.

Према речима стручњака, управо такве животиње – повређене или ослабљене – најчешће улазе у конфликте с људима. Напади тигра на човека су изузетно ретки и најчешће су последица људског изазивања. Много чешће тигрови страдају од људи. Последњих месеци уз путеве се налазе тела убијених тигрова – у сваком таквом случају покрећу се кривични поступци, јер је убиство ове заштићене животиње тешко кривично дело.

Тигар и нестали кабан

Крајем 19. и почетком 20. века, тигрови су важили за претњу досељеницима и били су масовно убијани. До 1940-их у целој области остало је свега педесетак јединки. Захваљујући иницијативи зоолога Лава Капланова (којег су у међувремену убили криволовци), 1947. године тигар је стављен под заштиту.

[irp]Данас, у 21. веку, популација амурског тигра је у порасту – за разлику од других азијских земаља попут Камбоџе, Лаоса или Вијетнама, где је нестала или на ивици изумирања.

У Приморју данас живи око 600 тигрова. За њихову заштиту спроводе се бројне мере – од горе поменуте надокнаде за штету до борбе против трговине тигровским дериватима (кожа, кости, зуби…). У мају 2024. године, у присуству лидера Русије и Кине, потписан је споразум о стварању трансграничног резервата „Земља великих мачака“ који обухвата заштићене области у Приморју и на кинеској страни границе.

У јесен 2024. године, руски министар екологије одобрио је нову десетогодишњу стратегију очувања тигра, која наглашава и „гаранције за суживот човека и тигра без конфликата“.

Међутим, све чешћи сукоби говоре да у тајги недостаје хране. Афричка куга свиња довела је до драстичног смањења броја дивљих свиња – главног извора исхране тигрова. Пожари, сеча шума и човеков продор у природу додатно погоршавају ситуацију. Баш као што два медведа не могу да деле исту пећину, тако ни човек и тигар не могу да деле исту тајгу.

Ко је овде плен, а ко ловац?

Тигрови су спасавани деценијама — али се сада поставља питање: кога штитити — човека од тигра или тигра од човека? Нико не жели да се суочи са предатором на својој башти. Локални медији деле упутства: не трчати, не провоцирати, не окретати леђа…

Гувернер Олег Кожемјако најавио је проширење служби надзора и бољу контролу хране за дивљач у ловиштима.

Искусни биолог и ловац Павел Фоменко, који је преживео директан сукоб са тигрицом, верује да ће се ситуација смирити с пролећем: с нестанком снега нестаће и трагова, пробудиће се нове животиње – и тигрови ће имати више хране. Али следеће зиме, каже он, тигрови ће се вероватно поново „вратити у госте“.

[irp]Јер није тигар дошао у човекову кућу — већ човек у тигрову. За миран суживот, потребно је пронаћи равнотежу. Јер иако је човек данас стварни господар тајге, цар у срцу и даље остаје тигар – чак и ако му власт више није апсолутна, већ симболична, као код енглеске краљице.

Василиј Авченко/Регнум.ру

Бонус видео