ЗАПАДНА АГЕНДА: Да ли је РТС у договору са блокадерима спречио вернике да гледају литургију?

Радио-телевизија Србије упутила је јавно извињење верницима због тога што због блокада зграде у Таковској улици и на Кошутњаку неће моћи да емитује преносе васкршњих литургија. Али поставља се питање, да ли је ово техничка немогућност или политичка порука?

У саопштењу РТС-а наведено је да због „насилне и незаконите блокаде“ неће бити у могућности да преносе поноћну и јутарњу литургију из Храма Светог Саве, као ни католичку мису из Катедрале у Београду. Исто тако, синоћ нису емитовани ни завршница одбојкашке утакмице Раднички – Војводина, ни фудбалска утакмица Манчестер јунајтед – Лион.

И ту негде настаје проблем.

РТС се, после година избегавања објективног извештавања, коначно сетио да се некоме извини. Али не за политички обојене прилоге. Не за уређивачку политику блиску бившем режиму. Не за намерно прећуткивање догађаја који не иду у прилог протестантском наративу. Не за искривљену слику стварности коју свакодневно сервирају. Не – него за спорт и веру. За оно што би и онима који не прате вести, требало да буде недодирљиво.

Да ли је то заиста немогућност техничке природе, или синхронизован потез питање је које се с разлогом поставља. Јер како објаснити чињеницу да новинари РТС-а који отворено подржавају протесте и блокаде сада кукају због последица тих истих блокада?

Гледаоци памте и одлично знају да је јавни сервис месецима, ако не и годинама, селективно извештавао. Да је уместо правовремених, непристрасних вести, добијао политичке поруке. Да је истина била ствар монтаже и угла снимања. А за то – извињења није било. Ни објашњења. Ни преузимања одговорности.

Зато данашње саопштење више личи на припремљену одбрану него на искрено жаљење. Јер напади на вернике, ускраћивање преноса литургија, и недоступност духовног садржаја на највећи хришћански празник — то није технички квар. То је удар. И то не случајан.

Питање које остаје у ваздуху: да ли РТС није могао или није хтео?

Јер ако једна репортажа може да се монтира у минут, ако прилог о протесту може да буде емитован у свакој централној емисији, онда би се ваљда и камера за литургију нашла. Ако је, наравно, било воље. Али воља је, чини се, резервисана само за оне теме које служе једном, јасно профилисаном политичком циљу.