Позиви на линч студента Милоша Павловића, због пријаве против ректора: Прете му протеривањем из Србије!

На друштвеним мрежама покренута је брутална кампања против Милоша Павловића, студента за кога се сумња да је поднео кривичну пријаву против ректора Универзитета у Београду, проф. др Владана Ђокића. Ако је судити по објавама на мрежи Икс (бивши Твитер), Павловић се нашао на мети невиђене мржње и директних позива на линч, укључујући и позиве на његову депортацију и трајну забрану уласка у Србију.

У низу објава које се вртоглавом брзином деле и добијају на хиљаде лајкова и репостова, Павловић се назива „псетом“, „магарцем“ и другим увредљивим именима, уз пратеће фотомонтаже које имају за циљ да га понизе, дехуманизују и отворено угрожавају. Један од корисника Икса написао је: „Добојског магарца протерати из Србије и доживотно забранити улазак!“, уз фотографију Павловића и животиње. Други додаје: „Ово псе то је поднело тужбу против ректора!!“, док трећи тврди да би „прва одлука након ослобођења“ требало да буде „деортација Ћаћија из Добоја!“

Овакве објаве нису само морално спорне — оне представљају директно кршење закона, позив на насиље и опасан облик јавног линча. Посебно забрињава што се оваква реторика нормализује у јавном простору, у тренутку када се јавна реч користи као оружје, а студент за кога нема званичне потврде да је поднео пријаву, већ је унапред осуђен и мета прогањања.

Ова кампања, коју подстичу неки од најгласнијих симпатизера протеста и блокада, открива дубоку кризу политичке културе и одсуство елементарног поштовања за владавину права. Уместо да оставе институцијама да утврде чињенице, блокадери и њихови онлајн следбеници преузимају улогу тужиоца, судије и џелата.

Правосуђе је, по уставу и закону, једино место где се утврђује истина. Свако има право да поднесе пријаву ако сматра да је прекршен закон. Свако је невин док се не докаже супротно. Али у атмосфери која се гради на друштвеним мрежама те основне вредности друштва руше се у једном твиту.

Ниједна пријава не сме да буде разлог за прогон. А ниједна институција, па ни Универзитет, не сме да буде изнад закона. Још мање изнад људског достојанства.