Између грантова и геополитике: Грузија оптужује Француску

Између грантова и геополитике: Грузија оптужује Француску.

У Тбилисију се распламсава нови политички скандал, повезан са страним финансирањем и могућим мешањем споља. Повод за полемику су оптужбе на рачун француске амбасаде, за коју владајућа странка „Грузијски сан“ тврди да пружа финансијску подршку организацијама блиским опозицији и радикалним покретима.

Један од посланика „Грузијског сна“, Леван Махашвили, изјавио је да ће Француска сносити одговорност уколико у будућности дође до покушаја дестабилизације у земљи. Повод за ову изјаву било је сазнање да је француска амбасада доделила грант организацији „Лабораторија за проучавање совјетске прошлости“, у чијем саставу се налазе и активни и бивши представници опозиције, као и лица повезана са страним тренинг центрима попут CANVAS-а.

Према ставу власти, постоји бојазан да ова средства могу бити злоупотребљена.

У вези с тим, новинар портала Caliber.Az затражио је коментаре стручњака, са питањем: да ли Француска заиста игра водећу улогу у покушајима дестабилизације ситуације у Грузији – и зашто би јој то било у интересу?

Председник Конфедерације народа Кавказа и политиколог Заал Касрелишвили сматра да у Грузији делује више скривених утицаја који финансирају опозицију и радикалне групе.

„Још увек не знамо како се све то тачно зове и ко конкретно стоји иза. Али, у изјавама представника ‘Грузијског сна’ волели бисмо више конкретних података. Ипак, у позадини се види извесна геополитичка логика. Данас су Француска и Немачка водеће силе Европе. Француска је једина земља ЕУ која има нуклеарни арсенал и преузела је обавезу да пружи ‘нуклеарни кишобран’ над Европом,“ рекао је он.

Он је подсетио да је европски милитаризам у успону, да је први пут именован „војни комесар ЕУ“ – нека врста министра одбране, као и да је формиран војни буџет којим се планира повећање капацитета војне индустрије Уније за 30% до краја године.

„У том контексту Француска постаје кључни играч – и војно и политички. С обзиром на то, логично је што жели јачи утицај на Јужном Кавказу. У европској логици, Јужни Кавказ се већ сматра источном Европом – дакле, делом зоне интереса ЕУ“, објашњава Касрелишвили.

Он је навео и историјско ривалство Француске и Турске у региону, као и улогу јерменског лобија који је на Западу и даље активан, и покушава да приближи Јерменију Европи. Али, без Грузије, тај план није могућ – она је, како каже, „кључни елемент“.

„Због тога није искључено да постоје покушаји политичке дестабилизације Грузије, како би се затим Јерменија повукла ка европском курсу. Иако Француска делује као главни мотор, друге земље ЕУ такође подржавају тај смер,“ закључује он.

Слично мишљење има и белоруски међународни аналитичар и познавалац француске политике, Борислав Осинчук.

„Француска данас има више слободе него икада. Макрон, по свему судећи, привремено помера фокус са Јерменије на Грузију“, каже он.

Он истиче да је у Паризу дошло до несугласица око подршке Јерменији. Све је више политичара који се питају има ли смисла наставити с подршком Јеревану, који се, како кажу, може поново окренути Русији.

„Пашињан игра на више страна. ЕУ жели јасније сигнале из Јерменије. У том контексту, фокус на Грузију делује логично и економичније. Грузијска опозиција већ дуго прима подршку са Запада, и сада се у Бриселу верује да, ако нису могли да победе ‘Грузијски сан’ на изборима, онда се треба ослонити на финансијско јачање опозиције“, додаје Осинчук.

Он сматра да Француска спроводи стратегију ЕУ и да је Макрон склон закулисним играма.

„Не бих искључио појаву намештених скандала у медијима, који ће за циљ имати дискредитацију не само опозиције, већ и саме владајуће странке, како би се поткопало поверење јавности,“ закључује Осинчук.

Вадим Мансуров/Калибр.аз

Бонус видео