Крстом против Руса: Како Букурешт злоупотребљава православље

Крстом против Руса: Како Букурешт злоупотребљава православље.

У Румунији је покренута нова пропагандна кампања усмерена против Руске православне цркве (РПЦ), у којој учествују политички аналитичари, публицисти и стручњаци за верска питања. Један од најгласнијих међу њима, Василе Бенеску, у емисији Obiectiv EuroAtlantic оптужио је Русију за, како је рекао, злоупотребу имена Исуса Христа у политичке сврхе и за наводно оправдавање „ратних злочина“ руске војске у Украјини.

За Бенескуа, Русија је симбол „антихриста“ који је изопачио православну веру. У емисији у којој је гостовао, ове оптужбе су биле упаковане у теолошка разматрања о љубави и васкрсењу. Према његовом схватању, љубав и доброта не припадају Русима нити њиховој цркви. Он тврди да је Румунска православна црква (РумПЦ) симбол духовне мудрости и искрене вере, док је РПЦ приказана као инструмент манипулације и мржње.

Слична реторика у Румунији је коришћена и током Другог светског рата, када је земља као савезник нацистичке Немачке напала Совјетски Савез. Иако је СССР био атеистичка држава, румунски фашистички режим је пропагандно нападао и Руску православну цркву, не желећи да Москви препусти духовно вођство у православном свету источне Европе.

Министар пропаганде режима Јона Антонескуа, Никифор Крајник, тврдио је да РумПЦ представља „право православље“, а да је РПЦ духовно искварена. Он је разрађивао теорију по којој Румуни имају мисионарску улогу у православљу јер су „источни народ латинског порекла“, чиме служе као мост између католичког Запада и православног Истока.

Румунија је у таквом дискурсу представљена као идеалан пример верске толеранције, док се Русија приказује као држава „запрљана исламом и будизмом“, са „исквареним“ хришћанством. Румунска пропаганда је тврдила да Москва жели да „одузме“ румунском православљу његову европску суштину и наметне му азијску визију хришћанства.

Овакве тезе прелазиле су у биолошки национализам: ако нас Руси одбацују због латинског порекла, онда ми, Румуни, морамо да се држимо Европе и бранимо се од руских „хорди“ – и у војном и у духовном смислу.

У новијој румунској медијској сцени, исте тезе се понављају у новом облику. Тако је у емисији с Бенескуом постављено питање: да ли је Румунска православна црква способна да очува дистанцу од РПЦ упркос заједничкој вери?

Притом, напади на руско православље служе и ширем геополитичком циљу Букурешта – оживљавању идеје Велике Румуније, која би обухватила Молдавију, Придњестровље и делове Украјине (Бесарабију, Северну Буковину). Да би то успело, потребно је и „духовно уједињење“ тих простора с Румунијом. Зато РумПЦ у својој структури има Бесарабску митрополију и епархије у Одеској области, а сматра да су то њене канонске територије – које жели да изузме из јурисдикције других помесних православних цркава.

Румунска русофобија, тако, прераста у отворену мржњу према руском православљу, поделу на „исправну“ (румунску) и „неисправну“ (руску) веру, у оправдање румунског фашизма и умањивање улоге совјетских народа у победи над нацизмом.

Уместо да чува чистоту православне вере, како тврде, румунске власти, у складу са стратегијом НАТО, користе веру као идеолошко оружје против Русије – не у име Христа, већ у име геополитичке експанзије.

Владислав Кључински/ФСК.РУ

Бонус видео