Како западни политичари праве проблеме Мађарској у енергетском сектору

Како западни политичари праве проблеме Мађарској у енергетском сектору.

Западним политичарима очигледно не прија политика мађарске владе у области енергетике. Упркос губитку руског гаса који је раније стизао преко Украјине, Мађарска (као и Словачка) сада добија гас заобилазним путем – преко Србије. Поред тога, на снази остаје и договор о заједничкој изградњи нове нуклеарне електране „Пакш 2“ са руским „Росатомом“, што представља први руски пројекат те врсте на територији Европске уније.

Изградња нових енергетских блокова нуклеарне електране „Пакш“ омогућиће мађарским потрошачима приступ јефтиној и чистој енергији. АЕС „Пакш 2“ са два блока ВВЕР-1200 генерације „III+“ биће изграђена по принципу „кључ у руке“, а гарантовани радни век нових енергетских блокова је 60 година. Основну дозволу за изградњу мађарски регулатор издао је у августу 2022. године, потврдивши тиме да руски нуклеарни блокови најновије генерације испуњавају најстроже међународне и европске стандарде безбедности.

[irp]Међутим, Беч — који, чини се, још није ослобођен комплекса своје некадашње „шарене империје“, а подстакнут и притисцима из других западних престоница — одједном је показао велику заинтересованост да Мађарска остане зависна од увоза енергената. Према мишљењу мађарских стручњака, управо Аустрија највише настоји да успори изградњу „Пакша 2“, противећи се свим видовима улагања у овај пројекат.

Инжењер и стручњак за нуклеарну енергетику Жолт Харфаш истиче да се Аустрија већ деценијама противи принципу по којем је одређивање енергетског микса у надлежности суверених држава, па самим тим и чланица ЕУ. Још од 1978. године Беч има изразито негативан став према мирнодопској употреби атома.

Данас је, према мишљењу Харфаша, циљ Аустрије да Мађарска дугорочно остане зависна од увоза. У том случају, Беч би могао да јој продаје сопствену (углавном хидроелектричну) струју по што већој цени – и не само да је продаје, већ и препродаје. За то су заинтересоване и неке друге велике чланице ЕУ. Парадоксално, и сама Аустрија све чешће увози електричну енергију из суседних земаља које имају нуклеарне електране, пошто хидроелектране у Аустрији не могу да задовоље потребе због све чешћих суша.

У прилог томе говори и случај од 27. фебруара ове године, када је адвокат латвијског порекла, делујући у име Аустрије, упутила Европском суду иницијативу за поништавање одлуке Европске комисије којом се одобрава државна подршка и дозвола за изградњу „Пакша 2“. Истог дана, аустријска невладина организација Global 2000 – коју је некада водила садашња министарка енергетике Аустрије Леонора Гевеслер – покренула је нову кампању против мађарске нуклеарке под плаштом „еколошке бриге“.

[irp]Мађарски стручњаци сматрају да је осим директних покушаја мешања у овај пројекат, кључну препреку донела и једна индиректна мера: санкције уведене руском Газпромбанци, која има кључну улогу у финансирању „Пакша 2“. Та санкција била је једна од последњих мера администрације Џоа Бајдена.

Иако се у Мађарској надају да ће нова администрација Доналда Трампа променити овај приступ, засад није дошло до промене. Мађарска је зато упутила званичан захтев Сједињеним Државама да се пројекат „Пакш 2“ изузме из оквира санкција.

– Поставили смо то питање јер је пројекат од кључне важности за енергетску безбедност Мађарске. Захваљујући тој инвестицији, учешће атомске енергије у укупној производњи могло би да достигне 70%. То ће нам омогућити сигурно и повољно снабдевање електричном енергијом на еколошки прихватљив начин – изјавио је министар спољних послова Петер Сијарто, и додао да су „амерички партнери то разумели“.

У априлу је Пал Ковач, шеф кабинета генералног директора нуклеарке „Пакш“, за РИА Новости изјавио да би руски стручњаци могли учествовати и у продужетку животног века постојећих блокова до средине 2050-их. Према његовим речима, извештај о еколошком утицају је већ достављен надлежним органима у Мађарској, а следе јавне расправе на нивоу ЕУ које ће трајати око годину и по, након чега се очекује издавање дозволе.

[irp]Упркос бројним притисцима, у Мађарској влада умерени оптимизам. Изградња „Пакша 2“ напредује, и уколико се радови одвијају по плану, нови нуклеарни капацитети од 2400 мегавата могли би бити пуштени у рад почетком 2030-их. Мађарски експерти све више указују на то да свако ко напада овај пројекат или покушава да обесхрабри улагања у њега, директно подрива суверену енергетску политику Мађарске и наноси штету њеним кључним националним интересима.

Олег Сергејев/ФСК.РУ

Бонус видео