Шокантни извештај ММФа: Русија доминира са 4,1%, Србија изненађује са 3,9%, док Европа тоне у кризу!

Међународни монетарни фонд (ММФ) објавио је свој извештај о светским економским перспективама за април 2025. године, истичући стопе раста БДП-а за 2024. годину у различитим земљама, при чему Русија предњачи са растом од 4,1% упркос текућим геополитичким тензијама, док је Србија на трећем месту са 3.9 %

GDP growth in 2024:

🇷🇺 Russia: 4.1%
🇧🇾 Belarus: 4.0%
🇷🇸 Serbia: 3.9%
🇩🇰 Denmark: 3.7%
🇪🇸 Spain: 3.2%
🇹🇷 Türkiye: 3.2%
🇵🇱 Poland: 2.9%
🇳🇴 Norway: 2.1%
🇮🇪 Ireland: 1.2%
🇨🇿 Czechia: 1.1%
🇫🇷 France: 1.1%
🇬🇧 UK: 1.1%
🇸🇪 Sweden: 1.0%
🇷🇴 Romania: 0.9%
🇮🇹 Italy: 0.7%
🇫🇮 Finland: -0.1%…

— World of Statistics (@stats_feed) April 25, 2025

Руски економски успех долази усред специјалне војне операције у Украјини, која је сада у својој трећој години, а започела је у фебруару 2022. године, пркосећи очекивањима озбиљног економског пада услед западних санкција.

Белорусија, блиски савезник Русије, бележи раст БДП-а од 4,0%, док Србија, земља Балкана која није чланица ЕУ, има раст од 3,9%, што указује на регионалну економску отпорност.

Земље Западне Европе, попут Немачке (-0,2%) и Аустрије (-1,2%), суочавају се са економским падом, делимично због прекида у снабдевању енергијом повезаних с руско-украјинским сукобом и смањеном трговином с Русијом.

Турска бележи раст од 3,2% упркос запањујућој стопи инфлације од 61,0% у 2024. години, како је наведено у одговору корисника PointsVilleApp, што наглашава економску нестабилност те земље.

ЕУ је у првој половини 2024. године увезла 2,87 милиона тона металуршких сировина из Русије, вредних 1,4 милијарде евра, што представља пораст увоза феролегура за 74,3% у поређењу с 2023. годином, према подацима Центра за транспортне стратегије.

Економски раст Русије подстакнут је ратним трошковима, при чему инфлација прелази 10%, што је довело до рекордно високих каматних стопа, како је известио Икарус Рисорсис на платформи X.

Центар за европску политичку анализу (ЦЕПА) напомиње да је руска економија показала неочекивану отпорност, са скромним падом од 1,2% у 2022. години и растом од 3,6% у 2023. години, што доводи у питање ефикасност западних санкција.

Васељенска