ФАШИСТИЧКА ПРОШЛОСТ У ХРВАТСКОЈ И ДАЉЕ ТАБУ Локални Јевреји страхују за своју будућност

Међу Јеврејима који су се прошле недеље окупили у девет градова и места у Хрватској у знак сећања на Јом Хашоа – Дан сећања на Холокауст, био је и Дарко Фишер, један од око 140 преосталих преживелих из ратног режима чије су фашистичке вође сматране још бруталнијим од нациста.

„Било је горе од Аушвица. Овде су имали крематоријуме и масовна убиства, али и физичку и психичку тортуру. Било је изузетно окрутно, посебно у Јасеновцу“, рекао је 87-годишњи Фишер у недавном интервјуу. „Многи Јевреји, укључујући и неке од мојих рођака, тамо су завршили своје животе. Преживео сам само игром случаја.“

Фишер је преживео јер је његов отац 1941. године, када је фашистички усташки режим почео да доноси антисемитске законе, договорио да породица напусти Хрватску. Његов отац је убијен 1944. након што су нацисти упали у Мађарску, али је остатак породице преживео и вратио се у Хрватску након рата.

[irp]Следећег месеца обележава се 80. годишњица завршетка Другог светског рата, као и слома усташког режима, нацистичке марионетске владе формално познате као Независна Држава Хрватска. На њеној територији — која је обухватала већи део данашње Хрватске, као и суседну Босну и делове данашње Србије — налазило се око 30 концентрационих логора, укључујући Јасеновац и два логора посебно за децу, Јастребарско и Сисак.

Током своје терористичке владавине, усташки режим је прогонио и убијао стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома, као и Хрвата који су се противили његовој власти. Католичка црква је отворено сарађивала са усташама, чија је подршка углавном долазила од младића руралног, необразованог порекла.

Данас је влада балканске нације савезник Израела, рођен у јеку Холокауста. Али у исто време, националистички симпатизери некада застрашујућих хрватских усташа све више добијају на својој реторици. Они који желе да сузбију пронацистичке изразе кажу да не наилазе на значајну подршку међу законодавцима.

„Предложили смо да имамо исти закон као у Немачкој о нацистичкој симболици, да би то постало кривично дело затворско кажњиво, а не прекршај као што је сада, али ништа се није догодило“, рекао је Зоран Фербер (55) генерални секретар Јеврејске заједнице Загреб. „Не можемо да предложимо закон ако нас нико други не подржава.

2016. године, тадашњи председник Хрватске позирао је са усташком заставом током путовања у Канаду, упркос томе што је раније изразио жаљење због режима током државног путовања у Израел. Данас симпатизери националиста настављају да користе забрањени, али све више толерисани слоган „За Дом Спремни” (Одбрана домовине) – усташки еквивалент нацистичком „Сиег Хеил”.

У знак колико су нацистичка осећања распрострањена, Марко Перковић, хрватски певач по имену Томпсон, познат по својим нацистичким симпатијама, продао је више од 500.000 карата за концерт на отвореном у јулу.

[irp]Тена Бањеглав, координаторка програма: Центар за суочавање с прошлошћу, загребачке непрофитне организације, напомиње да нацистички знакови имају моћну симболику за неке Хрвате.

„Нормални људи који знају шта су ови симболи значили у прошлости мисле да би то требало забранити“, рекла је она. „С друге стране, етнички Хрвати овај поздрав обично повезују са ратом против Србије 1990-их, а не са усташама. Са овом тренутном екстремно десничарском владом, нема шансе да буде забрањен.

Садашња влада, као и друге десничарске владе у Европи и шире, показала се последњих година као непоколебљив присталица Израела. Године 2020, тадашњи министар спољних послова Израела Габи Ашкенази назвао је Хрватску „једном од наших најбољих пријатеља у Европи“ и позвао свог колегу Гордана Грлића Радмана да премести амбасаду земље из Тел Авива у Јерусалим.

Хрватска је била једна од само четири чланице Европске уније које су заједно са Израелом и Сједињеним Државама гласале против резолуције Уједињених нација којом се позива на прекид ватре 27. октобра 2023. године, три недеље након што је Хамас напао Израел и дана када су израелске трупе први пут ушле у Газу. (Остале су биле Аустрија, Чешка и Мађарска, а резолуција је донета 120-14.)

[irp]Хрватска влада је у саопштењу за јавност рекла да „не може подржати нацрт у којем се не помиње или не именује Хамас, који је извршио масакр над цивилима који се сматра најсмртоноснијим даном за Јевреје од Другог светског рата“.

Током Другог светског рата убијено је око 80% хрватских Јевреја, што је један од највећих процената у било којој земљи у Европи; Само у Јасеновцу је 13.000 Јевреја претучено или батинано на смрт, што је било толико ужасно да су чак и високи нацистички официри упозоравали команданте логора да користе хуманије методе погубљења.

[irp]Пре 1941. на територији под контролом Независне Државе Хрватске живело је око 39.000 Јевреја. У Хрватској данас живи 1.300 Јевреја, укључујући преживеле Холокауст старости од 80 до 102 године. Око 1.000 Јевреја живи у Загребу, а мањи број у Осијеку, Сплиту, Дубровнику и још пет градова, каже Саша Цветковић, потпредседник Јеврејске заједнице Загреб.

„Ми смо остаци јеврејске заједнице“, рекао је Цветковић (50), процењујући да су 60 одсто Јевреја у Хрватској старији, а да сваке године умре 20 до 40 припадника. „Замислите да за неколико година, ако не добијемо придошлице, наша деца ће бити последња генерација. За мене је то веома тужно.“

Тајмс оф Исраел

Бонус видео