Ко преводи штрајк у правосуђу: Проглас, ЦЕПРИС и Миловановић са платом од 340.000 динара!

Најплаћенији тужиоци траже још новца, а правосуђе се претвара у механизам политичког обрачуна. Обустава рада постаје нови начин за дестабилизацију институција Србије изнутра.

Док Србија пролази кроз озбиљну политичку и институционалну нестабилност, део правосудне елите, предвођен појединцима повезаним са иницијативом Проглас и невладином организацијом ЦЕПРИС, користи обуставу рада у правосуђу како би вршили нови притисак на државне институције. Будући да су њихови потези месецима били уперени на рушење уставног поретка изнутра, очигледно је да овај штрајк нема везе са прима радника, већ служи као још једна полуга притиска и уцене.

Један од кључних актера у овом процесу је Предраг Миловановић, тужилац и члан Високог савета тужилаштва, који се након неуспешних покушаја да мобилише грађане кроз протесте, сада окренуо ка „институционалном“ притиску, предводећи штрајк са позиције човека који месечно зарађује преко 340.000 динара.

Миловановић, иначе чест гост медија блиских западним центрима моћи, као што су Н1 и Нова С, представља се као представник обесправљених радника у правосуђу, док истовремено учествује у седницама Високог савета тужилаштва за које прима пуну дневницу, иако је у штрајку формално активан. Не само да је реч о класичном примеру политичког лицемерја, него је Миловановић неко ко годинама у јавности говори са позиције политичког активисте, иако му фунскција коју обавља Уставом забрањује такав вид хобија.

Према званичном документу бр. 18/25 од 5. фебруара 2025. године, који је Синдикат судске власти упутио Министарству правде, захтева се:

-Повећање основице за плате за минимум 20%;

-Исплата накнаде за исхрану од минимум 15.000 динара месечно;

-Исплата регреса од минимум 85.000 динара годишње.

Ови захтеви би се примењивали већ од априла, и важили би за све – од судијских помоћника до републичке јавне тужитељке.

Али управо ту долазимо до суштинског питања: да ли је ово борба за радничка права, или притисак добро плаћене мањине која користи институције за политичке циљеве?

 Врх правосудне хијерархије – са шест цифара

Подаци показују да је тзв. „реформски круг“ у правосуђу већ финансијски обезбеђен:

-Загорка Доловац, републичка јавна тужитељка: плата преко 600.000 динара, плус 50.000 по испиту;

-Бранко Стаменковић, тужилац за високотехнолошки криминал: око 500.000 динара месечно;

-Предраг Миловановић, тужилац и члан ВСТ: преко 340.000 динара, плус приходи преко НВО пројеката.

Упркос томе, ови функционери се позиционирају као представници обесправљених запослених, док прави терет обуставе пада на судске писаре, возаче, референте, чије плате се крећу између 80. 000 и 100.000 динара и који за време штрајка губе дневнице.

Штрајк као алат за унутрашње разарање

Не треба занемарити чињеницу да управо они који стоје иза иницијативе обуставе рада имају блиске везе са структурама Прогласа и ЦЕПРИС-а, организација које већ месецима воде кампању дискредитације државних институција, нарочито у правосуђу. Оно што спаја већину чланова ових удружења јесте чињеница да су запослени управо у тим истим институцијама које критикују, али од чијих плата не одустају.

Тај облик „унутрашње обојене револуције“ је оно што дубоко удара на државни систем, јер напади не долазе споља, већ изнутра, из канцеларија највиших органа правосуђа.

Софија Марић / Васељенска