Свет је подељен на добро и зло: Русија и Србија на страни правде

вет је данас подељен на добро и зло. Наши дедови нису „довршили посао“, показали су милосрђе према људима који су погрешне тенденције пренели на наредне генерације. Због тога се испунило упозорење многих историчара да ће се фашистичке тежње обновити, каже за Спутњик Сергеј Марков, шеф делегације из Санкт Петербурга која је у посети Србији.

Гости из северне руске престонице допутовали су у Србију поводом обележавања 80. годишњице победе над фашизмом, у оквиру којег је организован и разноврстан културно-уметнички програм.

На Тргу Републике у Београду 9. маја наступа ансамбл из Санкт Петербурга, Театар песме и игре „Марошка“, који је припремио специјални програм са српским песмама, као и с песмама из ратног периода. Ово им је, напомиње Марков, већ трећа посета Србији, а поред Београђана, у њиховом наступу могу да уживају и житељи Горњег Милановца и Источног Сарајева.

„Веома је лепо што ову победу обележавамо заједно са Србијом, јер је она подједнако значајна за обе земље. У Русији се добро зна да је управо у Југославији постојао партизански фронт који се борио против фашиста, да су постојале ослобођене територије, да је заједно са совјетским трупама ослобођен Београд. То памтимо и зато кажемо да је ово наш заједнички велики празник“, каже Марков у разговору за Спутњик.

Сећање на херојство – цивилизацијска и морална обавеза

[irp]Наш саговорник истиче да је обележавање 80. годишњице Велике победе и сећање на херојство које су руски и српски народ показали током Другог светског рата не само историјска, већ и морална и цивилизацијска обавеза.

„Верујемо да смо на страни добра, јер смо уверени у своју праведност. Боримо се против зла и оних тенденција које су се временом развијале, укључујући и рехабилитацију фашизма. Оно што данас гледамо, на пример саопштења украјинских власти да ће учинити све како би омели одржавање Параде победе у Москви, као и покушаји да се спречи долазак светских лидера на тај догађај, показују да они нису на страни добра“, каже Марков.

Према његовим речима, када је реч о односу западног света према Русији, постоји огромна разлика између става обичних људи или локалних званичника и става политичких елита.

„Обични људи не виде никакву претњу у руској култури коју политичке елите желе да забране. Јасно ми је зашто је то тако. Култура носи смисао, утиче на ум, а људи онда почињу другачије да размишљају, не само о култури него и о земљи из које та култура долази. Руски језик се забрањује јер, како кажу психолози, с језиком долази и свест. Језиком се објашњава свет. Ако не дозволите људима да слушају, гледају, причају – ускраћујете им приступ алтернативним информацијама, које би могле да противрече званичној пропаганди. А то је борба за умове, која је, уверен сам, важнија од борбе оружјем“, истиче Сергеј Марков.

Бесмртни пук: Симбол поноса и сећања

[irp]Једна од најзначајнијих акција у оквиру обележавања јубилеја јесте шетња „Бесмртног пука“, програм који је постао међународни феномен зато што је, како оцењује Марков, подстакао сећање нових генерација на своје дедове и прадедове.

„Сваки учесник ‘Бесмртног пука’ носи портрет свог претка с поносом. Људи се не приморавају да учествују, али осећају да је то њихова дужност и начин да покажу поштовање према својим херојима. Раније ни ја нисам много обраћао пажњу на ту тему. Многи су се, као и ја, захваљујући акцији ‘Бесмртни пук’, заинтересовали за своје претке, потражили документацију, наградне листове својих дедова и прадедова, одликовања, ордене, медаље. Када погледате људе који иду у тој колони, видите у њиховим очима понос. Носе те портрете са жељом да испричају своје приче“, истиче наш саговорник.

Сећање на блокаду Лењинграда – празник са сузама у очима

Марков подсећа на то да је у Русији рат прошао кроз све породице, а посебно у Санкт Петербургу, односно опкољеном Лењинграду, херојском граду који је преживео једну од највећих трагедија током Великог отаџбинског рата.

„У свакој породици у Лерњинграду постоје рођаци који су страдали или погинули током опсаде. И сам сам одрастао у таквој породици, моја мајка и бака преживеле су блокаду. Бака је сачувала живот троје од четворо деце. Мајчина сестра је погинула и сахрањена је на меморијалном гробљу, на којем почива више од 500.000 жртава блокаде. Зато је ово, како ми кажемо, празник ‘са сузама у очима’. И велика ми је част што ћу учествовати у шетњи ‘Бесмртног пука’ овде у Београду и представаљати херојски град – Лењинград“, истиче Марков.

[irp]Наш саговорник наглашава да се Санкт Петербург труди да сачува сећање на једну од најсветијих страница у својој историји, не само међу својим житељима и грађанима Русије, него и у другим деловима света.

„Организују се бројни програми за младе. Ту успомену негујемо, чувамо и преносимо деци. Пре 11 година покренули смо пројекат ‘Читамо блокадну књигу’, намењен нашим сународницима у иностранству, али и свима који се интересују за историју. Мислили смо да ће то бити једнократна акција, јер је то за нас веома тешка тема, многи који су преживели блокаду тешко говоре о томе. Ипак, одмах након прве акције, добили смо бројне молбе да наставимо“, каже Марков.

Он наводи и занимљив пример једног дечака из Катара, који је учествовао у овом програму, а који је по повратку у своју земљу замолио наставницу историје да својим другарима исприча причу о опсади Лењинграда и улози Совјетског Савеза у Другом светском рату.

„Знате ли шта му је одговорила наставница? „То је алтернативна верзија историје. Сви знају да су Американци победили у Другом светском рату, а да су Совјети само мало помогли у томе’. Ипак дозволила му је да говори. И има много таквих примера. Ми организујемо сусрете с нашим ветеранима који деци из прве руке причају шта се догађало. И код младих људи се рађа жеља да то пренесу даље“, истиче Марков.

Валентина Булатовић/Спутњик

Бонус видео