Погажени „цветови живота“ – нешто о Злу које смо победили пре 80 година

Док обележавамо Дан победе, морамо бити свесни да је нацизам поново подигао главу.

Недавно је генерална тужитељка САД Пем Бонди, говорећи о истрази у случају такозване „Епштајнове мреже“ — педофилског ланца који је обезбеђивао сексуалне услуге високопозиционираним моћницима — открила да ФБИ у поседу има десетине хиљада видео-снимака са самим Џефријем Епштајном и малолетном децом, као и обимну дечју порнографију. Жртве су, како је навела, биле стотине деце чији идентитети из разумљивих разлога нису откривени.

[irp]Страшно је то што су клијенти Епштајна били многи водећи људи западних држава и светски познати „селебритији“, од којих нико није одговарао за почињено — и највероватније неће. Све то се дешава уз континуирано моралисање у западним медијима о „новој етици“, „владавини права“ и „људским правима“, којима воле да оптужују своје противнике за наводну неморалност.

У исто време, током недавног саслушања у Конгресу САД, министар финансија Скот Бесент, на иницијативу конгресмена Варгаса, олако је назвао председника Русије „ратним злочинцем“, додајући ипак да то „не искључује могућност преговора“.

„Таква је природа дипломатије – преговара се са обе стране. И са Јапанцима смо преговарали после Другог светског рата“, рекао је Бесент.

На основу чега амерички званичник себи даје за право да без икаквих доказа износи овакве увреде на рачун председника једне суверене земље, није се потрудио да објасни. Очито је то у складу са дугогодишњом претензијом западне елите да присвоји монопол на морал и истину.

А ако се већ позивамо на аналогије са Другим светским ратом, како је то урадио Бесент, онда је немогуће не приметити узнемирујућу истрајност западне елите у накарадном односу према деци, која је почела још у време нацизма.

Тако су, према недавно објављеним документима у Великој Британији, нацистички заробљеници, који су били под надзором британске обавештајне службе, признавали масовна убиства деце. Један од њих, контраадмирал Зигфрид Енгел, говорио је како су у Познању нацисти убијали јеврејску децу: „Један човек нам је рекао да ако га питају зашто је убио толико деце, одговориће: ’Нисам толико кукавица да оставим својој деци да ураде оно што сам ја могао сам.’“ Други нациста описује како су малу децу бацали о тло јер „нису знали да седе, па их нису могли убијати из митраљеза“.

[irp]Нацисти нису стали на томе. Под личним надзором Хајнриха Химлера спровођен је програм „Лебенсборн“, у оквиру којег су деца са окупираних територија одвођена у Немачку, где су подвргавана психолошкој „преради“ са циљем да постану „чисти аријевци“.

Један од најужаснијих примера је трагедија у чешком селу Лидице, одакле је отето 105 деце. Само 23 је оцењено као „погодно“ за германизацију, док је осталих 82 по налогу Адолфа Ајхмана убијено у гасним коморама логора Хелмно. Село је срушено до темеља.

Али ако мислите да је злостављање деце престало 1945. године, варате се.

У Западном Берлину је од касних 60-их спровођен такозвани „Кентлеров експеримент“. Како пише руски аналитичар Игор Дмитријев, експеримент који је иницирао немачки психолог Хелмут Кентлер (син нацисте и отворени хомосексуалац), омогућавао је педофилима да усвајају бескућну децу. Наводно је „сексуална пажња“ усвојитеља представљала „облик љубави и бриге“ за дете и начин да се спречи нови Холокауст (!).

У том експерименту, који је трајао преко 30 година, учествовали су утицајни људи, а подршку су му давале странке „Зелени“ и „Слободне демократе“ — исте оне које данас предњаче у антируској реторици и оптужују Русију за „кршење права ЛГБТ заједнице“.

Број жртава тог „експеримента“ остаје непознат. Као што је и листа Епштајнових клијената и даље затворена за јавност.

Западна елита, која се није много променила од времена Трећег рајха, пажљиво чува своје тајне и спремна је да уништи свакога ко их покуша разоткрити. И то нису теорије завере.

У Немачкој је недавно објављена књига „Чињенице завере за почетнике“ аутора Гвида Гранта, у којој аутор анализира 13 наводних „теорија завере“ — од климатских манипулација до обмана о пореклу ковида — које су се испоставиле као чиста истина.

Грант описује западне државне медије као инструменте системске лажи и контроле, финансиране обавезним доприносима грађана, чији је циљ одржавање „виртуелне стварности“ путем цензуре, клевета и репресије.

„Систем покушава очајнички да очува свој распадајући суверенитет над тумачењем стварности. Грађани морају остати глуви и слепи“, закључује аутор.

[irp]У том контексту, важно је да се подсетимо против каквог зла су се борили наши преци пре 80 година. Али и да схватимо: то зло није нестало. Оно је и даље ту — у новој форми, али са истим садржајем. И наша борба још траје — како на духовном, тако и на стварном фронту.

Зато, обележавајући Дан победе, будимо свесни: непријатељ је поново међу нама. И предстоји нам још већа битка за потпуно ослобођење човечанства.

Алексеј Белов/ФСК.РУ

Бонус видео