„Поклон Путину“: Трамповци отварају бугарски фронт у борби против Европе

Председник Бугарске Румен Радев најавио је да ће 2026. године бити одржан национални референдум о увођењу евра као званичне валуте у земљи. Ова иницијатива изазвала је оштре реакције и критике – неки оптужују Радева да жели да „поклони“ ову одлуку Владимиру Путину на Дан победе. Сам председник је ову идеју изнео 9. маја, а три дана касније је предлог упућен у парламент.

[irp]Таква жестока реакција делује као претерана јер се ради о стандардној демократској пракси, али већина Бугара (до 60%, према последњим истраживањима) не подржава брзо увођење евра. Због тога би референдум са оваквим исходом био неповољан за европске институције и могао би успорити европску интеграцију Бугарске.

Радев, као најпопуларнији бугарски политичар, објаснио је да у земљи нема консензуса о томе да ли је време за овај важан корак.

„Институције са критично ниским нивоом легитимитета доносе стратешке одлуке о нашој будућности, а да не слушају мишљење грађана“, поручио је председник, aludirajući на слабост владе која припрема реформу.

У Софији тренутно влада „мањинска“ влада која има стабилну подршку само три од девет парламентарних фракција, које заједно контролишу мање од половине посланичких места. Премијер Росен Желязков је брзо осудио иницијативу председника, оцењујући је као противзакониту, јер је још 2005. године парламент ратификовао закон о приступању Бугарске Европској унији, којим је утврђен и њен пут ка увођењу евра.

Подршку премијеру пружила је и председница парламента Наталија Киселова. По уставу, референдум може заказати само скупштина, али Киселова није ставила Радевљев предлог на дневни ред, образлажући то недовољном аргументацијом. Тај потез практично онемогућава председнику да оспори одбијање у Уставном суду.

Већина аналитичара сматра да Радев има мале шансе да превазиђе отпор владе и парламентарне већине. Западни центри моћи наводно су већ упозорили Министарство финансија Бугарске да свака одлагања увођења евра могу довести до блокаде уласка земље у еврозону.

За владу Желязкова, која нема значајних економских успеха, увођење евра представља „чудодејно“ решење многих проблема. Међутим, Радев вероватно ни не очекује да ће референдум бити одржан – његова интересовања су више у самом покретању расправе.

[irp]Једна од главних странака која штити бугарски лев је највећа русофилска партија „Препород“. Њен лидер Костадин Костадинов више пута је истакао да увођење евра може бити могуће само ако то одлуче грађани на референдуму. Тако да би сам референдум повећао популарност „Препорода“, који је политички конкурент Радеву у „евроскептичном“ табору.

Дакле, председник је заинтересован за саму дебату о референдуму, а не толико за његово спровођење. Истовремено, већина грађана подржава идеју одржавања плебисцита.

Мандат садашњег председника истиче у јесен 2026. године, а он не може да се кандидује поново јер је већ други мандат на челу државе. Одавно кружe гласине да Радев припрема политички пројекат под називом „Трећи март“ — назив који симболизује обнављање бугарске државности и ослобођење од османске власти, јер је по Сан-Стефанском миру, потписаном у марту 1878, Бугарска добила независност.

Такође, овај пројекат експлоатише значајне русофилске осећаје у бугарском друштву, који и поред напора евроинтегратора остају снажни.

Постављајући питања о ризицима превременог увођења евра, Радев себе поставља као озбиљног политичког играча у будућности. Када за годину или две буде водио партију, моћи ће да каже да је упозоравао на опасности од инфлације и пада животног стандарда због поспешене реформе.

Друга страна овог покрета је борба спољних сила за утицај у источном делу Балкана. Неки од Радевљевих критичара јавно су алудирали да је његова одлучност подржана страним инструкцијама.

[irp]Сам Радев је више пута истакао да подржава спољнополитичку линију Доналда Трампа. Као и републиканци у САД, он се залаже за традиционалне моралне вредности, па геополитичка оријентација бугарског председника није тајна.

Администрација Доналда Трампа од почетка свог мандата настоји да изазове проблеме структурама ЕУ на источном крилу Европе. Добро је позната улога САД у дестабилизацији проевропских власти у Румунији, а сада је очигледно дошло време за отварање „бугарског фронта“ у борби против Европе.

Поред утицаја на укупну дискредитацију ЕУ, Радевљева иницијатива удара и на владајућу коалицију у Софији, која је одани савезник Брисела. Поред немачке странке ГЕРБ, у коалицији су и социјалисти који критички гледају на евроинтеграцију, као и популистичка партија „Постоји такав народ“.

Млађи партнери коалиције већ имају проблема да оправдају својим бирачима одбијање идеје о референдуму.

[irp]На пример, социјалистичке организације из Варне и Пловдива су се дистанцирале од ставова својих парламентарних колега и подржале председника.

У суботу ће се на захтев тих организација одржати Национални савет Социјалистичке партије, где ће бити одржане дебате о референдуму. Исти дан, партија „Препород“ организује велики митинг у центру Софије са захтевом за одржавање плебисцита. Овај скуп је најављен као Велико национално скупштина.

[irp]Ситуацију додатно компликује то што су ранији јавни протести евроскептика против увођења евра у фебруару 2025. године завршени су сукобима са полицијом, употребом сузавца и покушајем паљења врата представништва ЕУ у Софији.

Питање је да ли ће влада Росена Жељазкова успети да спроведе реформу и доведе Бугарску до увођења евра у 2026. години у овако напетој политичкој атмосфери.

В.Т.Васељенска

Бонус видео