Велика Британија се спрема да ослаби сопствену обавештајну службу

Јесенас у пензију одлази „господин С“ — Ричард Мур, директор тајне службе Његовог Величанства, познатије као МИ6, најстарије обавештајне службе на свету. А постоји велика вероватноћа да ће га наследити — жена. Наиме, након круга интервјуа у ужи избор ушле су три кандидаткиње, од којих су две дугогодишње припаднице службе. Али највеће шансе тренутно има трећа — актуелна амбасадорка Велике Британије при Уједињеним нацијама, Барбара Вудворт, аристократкиња, ћерка официра и хероја из Другог светског рата, школована у елитној приватној школи.

[irp]Међутим, већ се чују критике да је наклоњена Русији и Кини. Након „антилибералне револуције“ коју је у америчком безбедносном систему спровео Доналд Трамп, било би логично очекивати сличан заокрет и у британској обавештајној парадигми. Али, то би било превише лепо да би било истинито.

Ко је Барбара Вудворт?

Вудворт је искусна дипломаткиња и стручњак за Кину. Течно говори кинески, има чак и кинеско име које јој је дао њен професор. Радила је 1990-их у британској амбасади у Москви, а затим у Кини. Године 2015. постала је прва жена на позицији амбасадора Велике Британије у Пекингу.

Не може се рећи да је „симпатизерка Путина“, како је неки у британској штампи називају. Напротив — на седницама Савета безбедности УН оштро је заступала проукрајинске и антируске ставове, што је доводило до јавних вербалних сукоба с руским представницима Полјанским и Небензјом. Додуше, дипломатски сукоби у УН често су више формалност него стварни конфликти, али Вудворт уме да изазове стварну нервозу код саговорника.

Није реч о модној „инклузији“

Британска тајна служба је једна од ретких институција коју трендови политичке коректности и родне равноправности нису значајно променили. До недавно су у МИ6 доминирали припадници аристократије, акценат се стављао на правилан енглески изговор и манире у духу приватних школа. У том смислу, Барбара Вудворт им савршено одговара.

Главна примедба на њено потенцијално именовање није идеолошке природе, већ се тиче – непрофесионалности. Она никада није радила у обавештајној служби. А то је значајан преседан.

Нова англосаксонска тенденција?

Чињеница да би на чело МИ6 могла доћи особа ван службе одражава нову тенденцију: уместо стручности, важније је да први човек обавештајне службе буде политички поуздан и да спроводи линију владе. У британском систему, министрима није страно да прелазе с једног ресора на други, без обзира на искуство. Стручни послови остају у рукама „сталних заменика министара“, каријерних бирократа.

[irp]У том контексту, и обавештајна служба се може посматрати као институција коју треба политички усмерити, а не нужно професионализовати. Али управо ту настаје проблем. Разлике између спољне политике (где је Вудворт искусна) и обавештајног рада (у ком нема искуства) су велике, и односи између МИ6 и Форин офиса традиционално су напети.

Зашто би влада Стармера изабрала управо њу?

Нови лабуристички премијер Кир Стармер, уколико се одлучи за Вудворт, могао би тиме покушати да обавештајну службу стави под јачи политички надзор. Њено познавање Кине може бити бонус, али њено познавање Москве из 90-их нема велику вредност у савременој геополитици. Пре ће бити да је у питању покушај централизовања контроле над безбедносним структурама.

[irp]Светски тренд је јасан: у САД се говори о „исушивању вашингтонске мочваре“, у Великој Британији — о појачаној улози владе у свим сферама, укључујући и безбедност. Сличне промене вероватно ће захватити и Француску, Немачку и неке скандинавске земље са јаким обавештајним системима.

Последице

За супарничке земље, овакав развој догађаја може бити позитиван: што су западне обавештајне службе више подложне бирократским и политичким ограничењима, то су мање флексибилне и непредвидиве. Са све мање простора за импровизацију и личну иницијативу, њихов рад постаје лакши за анализу и праћење.

[irp]Наравно, унутрашњи притисци, стриктни протоколи и страх од политичких истрага додатно отежавају рад ових служби. Ако на то додамо и могући избор на чело МИ6 особе која долази „са стране“, али са јасним мандатом да следи владину линију — добијамо нову фазу у историји британске тајне службе.

Барбара Вудворт би тако могла постати прва жена на челу МИ6, прва која није из редова службе — али и прва која, можда, неће дуго остати на тој позицији. Реформе ће свакако уследити, а како ће то утицати на ефикасност саме службе — остаје да се види. Али гледати ћемо шта ће се дешавати, јер представа почиње.

В.Т./Васељенска

Бонус видео