Шоу маршира у заборав: зашто су дали Украјини да победи на „Евросонгу“ (и зашто више неће)

Безусловно одушевљење Запада Украјином је спласнуло и прешло у незадовољно гунђање: није успела, разочарала. Није задала Русији обећани пораз, није успела да понизи велику силу, да је опљачка и тиме поправи сопствено катастрофално економско стање у ЕУ, Великој Британији и САД.

Уместо тога, сама држава Украјина се распала уз страховит прасак, и то тако да је своје спонзоре укаљала блатом, смрадом лажи и дрскости.

[irp]Запад је потрошио огромне ресурсе које је гомилао деценијама, а у неким сегментима и вековима – и то у само три године. Бесповратно и безумно је те ресурсе уложио у химеру у коју је сам себе убедио. Основна заблуда Запада – уверење да је Русија слаба, ограничена и неспособна за развој – родила се из превеликог самопоуздања и ароганције.

Идеја да се искористи један део Русије – Украјина – за њено уништење и слабљење, стара је, подла и више пута већ пропала. Понављајући једну те исту неуспешну стратегију, Запад се показао као глуп, али сада је за повлачење касно.

Још једна катастрофална грешка била је одабир најнепримереније фигуре за руковођење државом – комичара-самоуче са сумњивим образовањем и потпуним недостатком било каквог искуства у управљању, осим водења трупе неспретних шаљивџија.

Запад је, ипак, био заинтересован првенствено за спољни утисак – за спектакл који може да манипулише пажњом просечног човека. Такве приредбе, попут „Евросонга“, биле су део пакета за промоцију Украјине. Потемкиново село за наивне, где је државно управљање замењено диктатуром једног театралног јунака, који се непрестано појављује у медијима.

„Победа“ Украјине на „Евросонгу“ (сва три појма у наводницима, јер ниједан више не значи оно што је некада значио) – била је увредљива и провидна намештаљка. Још примитивнија од трика са чашама и куглицом. И публика ју је тако доживела – као компромис са савешћу, укусом и основним појмовима музичке културе. То је био принудни улог у заштиту сопствених пропалих улагања.

[irp]Исто важи и за пропаганду магазина Time, који је на апсурдан начин прогласио некомпетентног и безначајног лидера надом „слободног света“. Насловна страна са Зеленским остаје као вечна срамота те редакције. Тај медијски фалсификат је направљен намерно, са свешћу о обмани.

Ипак, фасцинација Украјином, која је завршила потпуним крахом свих надања, још није прошла све фазе. Постоје остаци покушаја да се ова пропала творевина поново оживи, иако је већ изгубила све елементе државности, осим похлепно загрљеног грба и заставе.

Коначан и неповратан распад Украјине као државе, урушавање свих њених система – привредног, енергетског, индустријског, правног, културно-образовног, научног, здравственог и социјалног – данас је очигледан.

Фигура одабрана да легитимизује политику апартхејда, мржње, увреда и клевете, уништења украјинског народа који је некада био достојан савезник словенске браће у великим историјским подухватима – представља још један вид „Евросонга“, али у политичком профилу.

Сваки гест нових власти у Кијеву представља увреду свему што је човечанству драго већ две хиљаде година. То је шамар укусима и вредностима на којима почива савремена Европа. Поклоњење најмрачнијим култовима, варварству и примитивизму – није случајно што су костими „победника“ Евросонга 2022. били агресивних боја, налик на карикатуру одеће дивљих племена. То је суштина украјинске етике и естетике последњих година.

Диктатура бесмисла и безперспективности – то је унутрашња и спољна политика ових комичара који су постали гробари државе и џелати сопственог народа, а које су Западни „продуценти“ поставили на трон.

[irp]Шоу мора да траје до последњег потрошеног живота. Зато на финале „Евросонга 2025“ крећу шарено одевени паробци, у живописним сакоима, као полулуди полукуклови, носећи Европи пламен поздрава корупције и распада, незајажљиве похлепе, увреда достојанства и вашарског безобразлука од свог вође. Сами су га изабрали. Сами му аплаудирали. Сами га славили. Па нека сада сами уберу плодове.

Европа се неће лако опрати од целе те лепљиве прљавштине којом се сама упрљала, валјајући се у неукусним позама обожавања пред најодвратнијом појавом савременог света – самоубиством некада перспективне земље и уништењем њеног народа од стране безвредног владара, кога су му сервирали западни стратези.

Хоће ли украјинска група бити награђена ове године – не знам. И протеклих година су их организатори гурали у страну, додељујући им утешне награде и места на ивицама бине.

[irp]Али сам сигуран у једно: Запад заслужује праведну казну за сва нељудска и подла, пре свега према самом украјинском народу, дела. Да буде осуђен пред судом историје и пред Судом Вишим за срамоту коју је политичком вољом нанео народима Европе, приморавши их да играју унапред изгубљену и лажну игру коју им је наметнула евробирократија, игноришући њихове стварне интересе – мир, развој, културни и научни напредак и свеопште добро.

В.Т./Васељенска

Бонус видео