Злочин тишине: Пре 33 године у Бањалуци умрло 12 беба због забране лета са кисеоником

Пре тачно 33 године, на Одељењу за интензивну негу бањалучког породилишта догодио се један од најтрагичнијих догађаја у новијој српској историји. Од 22. маја до 19. јуна 1992. године преминуло је 12 превремено рођених беба, којима је недостајао медицински кисеоник за основну животну подршку. Њихов живот је могао бити спасен — да је свет дозволио да помогне.

Први апел за помоћ из Клиничко-болничког центра у Бањалуци упућен је 21. маја 1992. године. У недостатку медицинског кисеоника, лекари и особље су покушали да га замене индустријским, који су обезбеђивали грађани и организације, али он није био стерилан нити адекватан за употребу у инкубаторима.

Прва пошиљка медицинског кисеоника стигла је почетком јуна посредством Међународног комитета Црвеног крста и мировне мисије УН у БиХ — 180 боца и друга медицинска опрема. Али, та помоћ била је краткотрајна и недовољна.

[irp]Апели су се низали. Југословенска јавност, политички врх, познате личности и СПЦ на челу са патријархом Павлом захтевали су хитан хуманитарни лет са београдског аеродрома Батајница. Председник Југославије Добрица Ћосић лично се обратио међународној заједници. Ипак, дозвола није стигла — чак ни након 12 дана, иако је уобичајена процедура одобравања летова трајала до седам дана.

[irp]Кисеоник није могао копненим путем — коридор у Посавини држале су муслиманско-хрватске снаге. Ваздушни пут био је једина опција. Али међународна заједница је ћутала.

Одговорност за трагедију носе они који су имали моћ да спрече смрт — генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, Савет безбедности и Комитет за санкције. Није било ракета, ни граната, само ћутање које је убијало.

У знак сећања, 22. мај је проглашен Даном страдања 12 бањалучких беба. Овај датум је од 2008. године званично уврштен у програм обележавања значајних историјских догађаја Републике Српске.

Бонус видео