Свингери против министра: Како су аматери замало изазвали дипломатски пожар

Шпијунски скандали у Израелу достигли су нови ниво: мета иранске обавештајне службе постао је Исраел Кац, министар одбране и један од најближих сарадника премијера Бењамина Нетањахуа. Израелске службе безбедности успеле су да спрече атентат, за који тврде да је имао за циљ да осујети израелску операцију против иранског нуклеарног програма.

Међутим, наглашавање „иранског трага“ у читавом случају више указује на покушај Тел Авива да саботира све интензивније преговоре између Вашингтона и Техерана, а уједно и да оправда сопствене акције усмерене против Ирана.

Пријатељи-завереници

Главни осумњичени у овом случају је 24-годишњи студент Рој Мизрахи, информатичар са чувеног израелског Техниона. Према истрази, Мизрахи је регрутован преко свингер заједнице у Хаифи, у којој је био активан. Уз то, имао је велике дугове услед зависности од коцке, што је Иранцима дало додатан начин да га контролишу.

Испрва му је поверено ширење пропаганде и прикупљање података о расположeњу израелске омладине, али му је касније поверено и постављање камера за надзор у близини луке Хаифа и учешће у сајбер нападима на локалне институције. Уследила је регрутација његовог пријатеља Алмога Атиаса, који је радио као возач-достављач и такође био коцкар у дуговима. За „почетак сарадње“ добио је 300 долара.

Операција „Јастреб“

Циљ завереника постао је ликвидација Исраела Каца, министра одбране и заговорника превентивног удара на Иран. План је подразумевао постављање камере у близини његове куће у месту Кфар-Ахим, али су били примећени од стране полицијске патроле, због чега су прешли на алтернативну варијанту – напад на министарски конвој.

На црном тржишту су набављени пиштољи и пушке с пригушивачима, као и неколико импровизованих експлозивних направа. Наводно су покушали и да подмите возача и телохранитеља министра, али су ухапшени неколико дана пре планираног напада, који је требало да буде изведен уочи Дана независности Израела (30. април на 1. мај).

Ниједан од ухапшених није показивао стварни политички мотив – верзију о „одмазди за Газу“ изнели су током испитивања како би добили већу пажњу медија. Израелске службе нису одмах објавиле хапшења, већ су покушале да искористе ситуацију за откривање шире мреже. Међутим, упркос исповестима и откривању скровишта са оружјем и опремом, нису успеле да уједине више случајева у једну чврсту шпијунску мрежу.

Глава хоботнице

Кац је на вест о покушају атентата реаговао борбено. Уместо да ублажи реторику, још снажније је нападнуо Иран, прогласивши га „главом терористичке хоботнице“ и поновио да ће Израел учинити све како би спречио Техеран да дође до нуклеарног оружја.

Његова изјава стигла је баш уочи новог круга ирано-америчких преговора о „мирном атому“, што је у израелским медијима протумачено као покушај притиска на Вашингтон. Израел већ дуже време инсистира да САД одобре ваздушни напад на иранске нуклеарне објекте, сматрајући да је тренутак повољан због ослабљене иранске ПВО.

Међутим, САД настоје да остану на дипломатском курсу – као гест добре воље, повукли су неке од својих стратешких бомбардера са базе на острву Диего Гарсија и пристали на примирје са побуњеницима у Јемену. То израелским „јастребовима“, предвођеним Кацем, умањује простор за деловање.

Источне поруке

Иран званично није дао значај „случају Мизрахи-Атиас“. Нити једна институција у Техерану није директно коментарисала овај инцидент, али су сви – од МИП-а до Револуционарне гарде – јасно осудили израелске претње нападом на иранску нуклеарну инфраструктуру.

Врховни лидер Али Хаменеи искористио је религијски наратив, поручивши да „ко стално обмањује, сам ће постати жртва обмане“. Тако је, заправо, истакао да Израел не може рачунати на безусловну подршку САД у случају да нападне Иран – посебно уколико Доналд Трамп, који има другачију визију за Блиски исток, поново преузме Белу Кућу и окрене се сарадњи са аравијским савезницима уместо Израелом.

У том контексту, Иран шаље поруку да не страхује од израелских „сензација“ и да је спреман на директан сукоб. А кључно питање остаје: да ли је Израел спреман да у том сукобу остане сам. И чини се да одговор на то питање у Тел Авиву – још увек траже.

В.Т./Васељенска

Бонус видео