Двадесет шест година после Паштрика: НАТО маршира преко српских гробова, овог пута с терористима у својим редовима

Тачно двадесет шест година након пакла на Паштрику, где су српски војници својим телима бранили државу од копнене инвазије под патронатом НАТО алијансе, исти тај НАТО се враћа на исто место — али сада не кријући своје намере.

Под називом „Defender Europe 25”, Америка и њени сателити симулирају ратне операције на простору Косова и Метохије, у сарадњи са потомцима ОВК терориста који су пре две и по деценије били најамници НАТО бомбардера.

Овог пута више нема цивилних преливања, више нема „мировних“ назива и дипломатије у рукавицама. На терен излазе „Апачи“, „Блек хокови“, „Леопарди“, 25.000 војника из 29 земаља и 1.000 КБС пешадијаца са школама у Албанији и америчким обуком на тлу Ђаковице. И баш тамо, на месту где су 1999. године Срби својим животима зауставили непријатеља, данас маршира њихов нови генерацијски кадар – обучаван у маневрима, али усмераван идеолошки: против Срба, против Србије, против Русије.

НАТО је тиме поново прекршио све што је потписао. Кумановски споразум, Резолуција 1244, међународно право – све је стављено по страни, јер циљ више није сакривен. Циљ је завршетак онога што нису стигли 1999: трајно и формално отимање Косова и Метохије, његова милитаризација и интеграција у западну безбедносну архитектуру као антисрпска и антиевроазијска тачка на Балкану.

Некадашњи председник Извршног већа АП КиМ, Зоран Анђелковић, упозорава да је ово отворени рат против међународног права. НАТО је, каже он, од терористичке формације направио институцију, од ОВК прешао на КБС, од балистичких ракета на прављење паравојске са ознакама „државе“ које нема. Све то под окриљем САД, уз неми пристанак Европе која жели да заборави сопствене крваве улоге из 1999.

Упоредо са наоружавањем сепаратиста, западне силе врше свеобухватни притисак на Србију: од уцена у вези с преговорима са ЕУ, преко притисака у Савету Европе, до отворених претњи ако Србија не уведе санкције Русији. Циљ је исти — понижење и капитулација. Србија не сме бити неутрална, не сме бити суверена, не сме подржавати Републику Српску, и свака вежба, свака изјава, сваки покрет НАТО-а служи том циљу.

Бивши министар спољних послова Живадин Јовановић јасно назива ствари правим именом — окупација се наставља другим средствима. Он упозорава да је укључивање КБС у војне вежбе са САД и НАТО формализовање сецесије и припремање терена за трајно укорењење те квази-војске у НАТО структуре. И да се све то ради у тренутку кад је Европа на ивици новог рата, када се Београд окреће самосталној политици, и када Србија, уз све претње, одбија да игра по диктату.

Док се студенти у Београду играју пленума, на Косову се убрзано гради војска која ће сутра можда марширати не само на Газиводе и Грачаницу — него и даље. Њихови кадети већ се обрађују у Албанији, под надзором Националне гарде САД, и већ сада маневришу у сценаријима који предвиђају „регионалну интервенцију“. Истовремено, Курти се хвали директним управљањем америчке војне команде над њиховим трупама у Ђаковици.

Западни Балкан више није тампон-зона – постао је полигон. А српски народ поново стоји као једини озбиљан отпор у том простору. Зато је вежба „Defender Europe 25“ мање војна операција, а више порука. Порука да нису завршили. Порука да не опраштају српску неутралност. Порука да Паштрик нису заборавили.

Али ни ми нисмо.

Милутин Недељковић/Васељенска