Скандал у систему социјалне заштите: хиљаде деце заточено без потребе

Узнемирујући извештај о стању деце у Русији стигао је директно на сто председника Владимира Путина. Према подацима поверенице за права деце Марије Љвове-Белове, чак четвртина деце у домовима и пријемиштима налази се тамо без оправданог разлога — и могла би бити враћена у своје породице да је држава предузела неопходне кораке.

Љвова-Белова је председнику представила резултате Всеруске инспекције система за превенцију социјалног сиротишта, спроведене по његовом налогу. На основу анализе 7.000 случајева деце, у 3.200 је утврђено да су потребне додатне мере подршке, а код чак 25% случајева — деца су у институцијама иако имају живе родитеље.

„То је ужасно. Деца би могла бити с родитељима — али систем није предузео ни основне мере,“ изјавила је Љвова-Белова.

Финансијска анализа открила је застрашујућу чињеницу: готово половина буџета иде на одржавање институција, уместо на помоћ породицама. Установе, тврди повереница, често раде све само да би задржале властити опстанак — а не да би помогле деци.

Поред тога, систем је дубоко нефункционалан: различити нивои власти не сарађују, а полиција и комисије за малолетнике се фокусирају на казне, а не на превенцију. Уместо помоћи, родитељи у кризи добијају — одузету децу.

Ипак, постоје и приче које враћају веру у могуће промене. Као отац из Тјумењске области који се после 20 година зависности рехабилитовао и поново преузео старање о свом детету. Или мајка из Брјанска која је добила другу шансу захваљујући подршци надлежних и личном познанству са особом у власти.

„Такве приче показују: када се систем усмери на помоћ, резултати стижу,“ нагласила је Љвова-Белова.

Повереница је предложила трансформацију инспекције у Националну службу за помоћ породици, која би се финансирала без додатних трошкова — из постојећих грантова и субвенција. Путин је иницијативу оценио као важну и резултативну.

На Дан заштите деце, Љвова-Белова је подвукла: „Мање деце у домовима — више деце у породицама. То је наша победа.“

Русија се, барем декларативно, удаљава од „сиротпрома“ и приближава срећи конкретног детета. Али питање остаје — хоће ли систем заиста окренути нови лист?