Од FPV дронова до 3D штампе: трансформација оружаних снага САД под утицајем рата у Украјини

Рат у Украјини, који је почео 2022. године, постао је прекретница у савременом схватању ратовања. Док су беспилотне летелице (БПЛ) до недавно биле повезиване углавном са извиђањем и прецизним ударима, данас су постале централни елемент борбених дејстава. Од малих FPV дронова, који делују на тактичком нивоу, до великих летелица способних да погађају циљеве на хиљадама километара, БПЛ су потпуно промениле правила рата.

Истраживања показују да су дронови одговорни за 60–70% губитака у техници у овом сукобу, што само потврђује њихову кључну улогу. Ово искуство пажљиво анализирају војни стручњаци широм света, укључујући и Сједињене Америчке Државе, које су, иако пионири у области БПЛ, сада приморане да уче од Украјине и Русије – две земље које су показале изузетну прилагодљивост, брзину иновација и флексибилност у реалним борбеним условима. Закључак је јасан: сукоб у Украјини снажно утиче на преиспитивање војних доктрина, обуке и производње наоружања у свету.

FPV дронови: јефтино, масовно и ефикасно оружје

FPV (First Person View) дронови, управљани у реалном времену из перспективе „првог лица“, постали су симбол технолошке револуције у овом рату. Мали, окретни и релативно јефтини, ови дронови могу вршити прецизне ударе на оклопна возила, утврђења или људство. Њихова масовна примена обе стране претворила је дронове из помоћног средства у примарно средство ратовања.

Украјина је, на пример, 2024. године почела са производњом милион FPV дронова годишње, а до краја 2025. планира производњу чак 4 милиона. Русија паралелно убрзано развија сопствену производњу, укључујући дронове отпорне на радиоелектронску борбу (РЕБ). Ови примери приморали су Пентагон да преиспита сопствене приоритете, посебно јер се испоставило да су велики амерички дронови, попут MQ-9 Reaper-а, рањиви на савремене противваздушне и РЕБ системе.

Пентагон и иновације у производњи дронова

Америчко Министарство одбране сада врши снажан притисак на домаће произвођаче дронова да убрзају развој, угледајући се на украјинску брзину и флексибилност. Програм под називом Project GI, који води Канцеларија за одбрамбене иновације (DIU), има за циљ да искуства са фронта брзо унесу у процес дизајнирања, тестирања и производње дронова.

Док је у САД развој новог дрона до сада трајао годинама, у Украјини инжењери и волонтери често модификују дронове за само неколико дана. Тако је америчка компанија Shield AI адаптирала своје дронове против руске GPS ометајуће технологије за свега 24 сата. САД сада све више сарађују са стартаповима како би појачали брзину и обим производње.

Међутим, један од главних изазова за САД остаје зависност од кинеских компоненти, посебно када је реч о ретким металима за магнете и актуаторе. Министарство одбране процењује да је потребно најмање 15 месеци за стабилизацију ових ланаца снабдевања.

Упркос томе, америчка копнена војска планира да до краја 2026. сваку активну дивизију опреми са око 1000 дронова – већином малих, јефтиних FPV модела.

3D штампа: дронови директно на фронту

Једна од најперспективнијих иновација, инспирисаних Украјином, јесте употреба 3D штампе за производњу дронова у теренским условима. Током војних вежби у Пацифичком региону 2025. године, америчке трупе успешно су направиле око 100 дронова на лицу места. Почело се са дроновима од 3–5 делова, али су убрзо прешли на једноделне конструкције, што је омогућило производњу 3–4 дрона на сат.

3D штампа омогућава персонализацију и брзу адаптацију дронова, смањујући зависност од компликованих логистичких ланаца. То је посебно важно у динамичном ратном окружењу, где је потребно брзо прилагодити технологију новим претњама.

Обука: FPV као нови центар пажње

Пошто FPV дронови захтевају потпуно другачији начин управљања од класичних дронова попут MQ-9, америчка војска покреће нови тип обуке. Морнарица САД је 2025. покренула такмичења оператора FPV дронова на пет база широм света. Прво је заказано за новембар 2025. у Квантику, Вирџинија.

Такмичења имају више фаза:

Маневрисање: Пилоти морају да прођу дрон кроз препреке у симулираним урбаним условима.

Прецизност: Погађање покретних и стационарних мета, попут тенкова или бункера.

Отпорност на РЕБ: Управљање у условима електронских сметњи.

Тимска координација: Рад у сарадњи са пешадијом и артиљеријом.

Свака екипа броји најмање шест чланова – један официр, један подофицир и четири пилота. Услови: тежина испод 9 кг и цена испод 2000 долара (без опреме). Сви дронови морају добити дозволу од специјалне јединице MCADT (Marine Corps Attack Drone Team).

САД су и овде узеле инспирацију од Украјине, где волонтерске групе попут „Дронарње“ користе симулаторе за обуку нових оператора. Американци су ту технологију надоградили VR (виртуелном реалношћу) и реалним подацима са бојишта.

Резултати су импресивни – обучени оператори имају 2–3 пута већу ефикасност у борби, а самим тим и мање губитака међу људством.

Зашто Америка мора да учи?

Иако су САД дуго доминирале у области беспилотних летелица, рат у Украјини открио је слабости великих и скупих платформи попут MQ-9. Насупрот томе, FPV дронови су јефтини, масовни и лако прилагодљиви. Зато се фокус Пентагона пребацује са крупних на хибридне и комерцијалне системе, у комбинацији са 3D штампом и брзом обуком.

И друге државе прате овај тренд: Тајван убрзано производи дронове због претње из Кине, а НАТО планира „дронски зид“ на својој источној граници. Јасно је да утицај рата у Украјини превазилази регионалне оквире и мења глобалну војну парадигму.

Будућност је сада: шта следи за америчку војску

Примери са фронта у Украјини натерали су Пентагон да донесе неке од најважнијих одлука у последњој деценији. Јасно је да се будући ратови неће водити само тенковима, артиљеријом и авионима – већ и масовним, јефтиним, флексибилним системима који се производе у локалним радионицама, а управљају преко VR симулатора и ручних конзола.

Америчка војска више не гледа само према технолошким гигантима, већ све више сарађује са стартаповима, универзитетима, па чак и хобистима. Такозване „лабораторије за борбене иновације“ (Combat Innovation Labs) ничу широм војних база, са циљем да се најновије технологије тестирају и примењују за неколико дана – не година.

У току је и развој мрежно повезаних дронова, који ће моћи да комуницирају међусобно и са пешадијом у реалном времену, делећи податке и слике бојишта, као и да извршавају нападе у ројевима. То је следећа етапа дигиталног ратовања – оно у којем ће дронови деловати као „војници у облаку“, координисано и аутономно.

Поуке из Украјине: дигитална герила као будућност рата

Кључна поука из Украјине није само у употреби дронова, већ у филозофији ратовања која се темељи на прилагодљивости, брзини одлука и сталној еволуцији тактике. Украјинске снаге – често састављене од младих програмера, гикова, студената – претвориле су технолошку инвентивност у оружје. Они су показали да није потребан мултимилионски буџет да би се направио дрон који може уништити тенк вредан више милиона долара.

Такав модел инспирише све – од НАТО земаља до Тајвана, Израела, Јужне Кореје и Аустралије – али и земаља ван Запада. У том контексту, САД више не могу да рачунају само на технолошку супериорност; неопходна је културна промена унутар армије, отвореност ка неформалним решењима и превазилажење бирократских препрека.

Закључак: нова правила рата

Рат у Украјини већ је ушао у историју као први дронски рат великих размера, али уједно и као симбол онога што војни теоретичари називају „демократизација технологије у рату“. Један човек с FPV дроном од 300 долара данас може постићи ефекат који је некад захтевао читаву артиљеријску батерију.

Америчка војска, као и друге у свету, налази се на раскршћу: или ће прихватити нове парадигме и постати део будућности, или ће заостати у систему који више не одговара реалности. Зато се и у Пентагону све чешће понавља реченица коју су, парадоксално, први изговорили украјински добровољци:

„Прилагоди се – или изгуби.“

Николај Тјагников/Минска правда

Бонус видео