Како Британски савет у Србији истовремено обликује и медије и просвету

Када Русија прогласи једну организацију за претњу националној безбедности, а Србија са њом реализује пројекте, нешто у тој слици није у реду. Москва је у организацији Британски савет, одавно препознала инструмент страног утицаја и инфилтрације, истовременој истој организацији, не само у НВО сектору, него и у државним институцијама су широм отворена. 

Британски савет у Србији делује под формалним окриљем тзв културне дипломатије, ширења европских вредности и одржавању грађанског активизма. Међутим, суштина његових пројеката далеко надилази културу и наведене гране. Његов утицај обухвата читав низ друштвених сегмената: просвету, медије, омладинску политику, цивилни сектор и културну индустрију. Основна полуга деловања јесу добро структурисани пројекти, пре свега они финансирани директно из буџета британске владе,  који кроз грантове, обуке и „размене искустава“ креирају нове слојеве друштвене елите, вредносно усклађене са западним моделом демократије, истовремено потпуно супротне традиционалним вредностима и што је још опасније – националним интересима.

Један од кључних примера је пројекат „Школа за 21. век“, који је у Србији покренут 2018. године. Циљ пројекта је модернизација наставе кроз увођење критичког мишљења, дигиталних алата и подршке наставницима. У пракси, то значи обуку наставника у оквиру стандарда које поставља британска образовна политика, укључујући увођење microbit уређаја и смернице за примену грађанских и инклузивних образовних приступа. Иако пројекат важи за регионални, вредан 10 милиона фунти, Србија се не задовољава само „донаторском“ улогом, већ је 2024. године Министарство просвете државе Србије, издвојило и 25 милиона динара из сопственог буџета за додатну имплементацију.

Овде није спорна модернизација, која је свакако потребна, већ садржина самог пројекта, јер није реч о техничкој модернизацији, него о  дубинској вредносној трансформацији школског система у складу са стандардима и идеолошким матрицама које потичу из Лондона и Брисела.

Истовремено, у домену медија, Британски савет делује систематски кроз програме као што су „Media for All“ и „Western Balkans Media for Change“. У овим оквирима финансирани су независни медији као што су ЦИНС (35.000 фунти), Јужне вести (52.000 фунти), Њуз нет (38.800 фунти). Грантови се додељују на основу пројеката који одговарају темама као што су родна равноправност, ЛГБТ права, инклузивност, грађански активизам, све у складу с вредносним оквиром ЕУ и Уједињеног Краљевства.

И ту није крај, медији као БИРН, ЦИНС и слични такође се финансирају из истих средстава, и њихова улога је осим идеолошке матрице, креирање афера у сарадњи са другим страним службама, како би јавност констатно била бомбардована вестима о криминалу и корупцији који долазе из самог врха државе. Што на дужи период, ако узмемо све остале елементе у обзир, ствара неповерење међу свим друштвеним и старосним слојевима, те није чудна тренутна ситуација – у којој видимо управо резултат рада медија и просвете на улицама Србије.

Приметно је да се средства ретко или никад не додељују медијима који критикују НАТО, ЕУ политику на Балкану или заговарају јачање националног идентитета. Такви медији, без обзира на професионалне стандарде, остају изван система финансирања.

Када се овакви приступи у образовању и медијима поставе један поред другог, добија се комплетна слика: деца у школи уче „европске вредности“, одрасле путем медија убеђују да су то „универзалне вредности“, а читава јавност се подстиче на унутрашњу нормализацију вредносног система који је увезен, а не настао унутар друштва. Уместо размене културе, добијамо културно програмирање и друштво којим се много лакше манипулише – по вољи Запада.

Русија је у овом обрасцу препознала механизам подривања суверенитета и политичке стабилности, и сходно томе забранила деловање Британског савета. У Србији, међутим, исти обрасци пролазе без отпора и што је још горе – са државним печатом.

Софија Марић / Васељенска