НИШТА НИЈЕ ГОТОВО: Арапи нису одустали од црногорских плажа! ЕВО ШТА СЛЕДИ!

Иако је инвеститор из Емирата одустао од улцињске ривијере, због правних формалности постао је закупац плаже „Тропикана”

Мухамед Алабар, арапски милијардер са великим амбицијама у Црној Гори, у марту ове године, понудио је највишу цену на јавном конкурсу за закуп девет плажа на улцињској ривијери, укључујући и чувену Велику плажу, једну од највреднијих природних локација на црногорском приморју. Наводно је планирао да инвестира стотине милиона евра у развој луксузних садржаја дуж обале – хотела високе категорије, марину и пратеће инфраструктуре. Међутим, врло брзо по објави резултата конкурса, огласили су се бројни еколошки активисти, невладине организације и стручњаци за урбанизам. Њихов главни аргумент био је да Велика плажа није само туристичка вредност, већ и природно благо које мора остати заштићено од масовне градње. Организоване су петиције, протести и јавне дебате.

Под притиском јавности, Алабар је најавио да ће одустати од закупа свих плажа, укључујући и највредније локације на Великој плажи. Тај потез оцењен је као гест попуштања пред отпором цивилног сектора и локалне заједнице. Међутим, процурела је вест из ЈП „Морско добро”, да Алабар ипак није у потпуности напустио идеју о присуству на улцињској ривијери. Испоставило се да је његова компанија ипак закључила уговор о закупу једне плаже – познате плаже „Тропикана”. Та плажа, прва приватна у Црној Гори, годинама уназад носилац је престижне плаве заставице, што је чини атрактивном и за туристичке пројекте.

Верује се да је закуп био неизбежан јер друге пристигле понуде за ову парцелу нису биле валидне. Другим речима – Алабар није имао конкуренцију, па је, правно гледано, ето, морао да преузме закуп.

Иако је његова одлука да одустане од већег дела плажа наишла на олакшање у делу јавности, многи сматрају да то не значи крај његових амбиција у Црној Гори. Напротив, говори се да би фокус могао бити преусмерен ка локацији Буљарица, једној од последњих нетакнутих великих површина уз обалу, погодној за развој „новог града” – идеје коју је Алабар раније већ помињао.

Уколико дође до реализације тог пројекта, предвиђа се инвестиција у вредности од преко милијарду евра, са потенцијалом отварања више хиљада радних места. Иако су детаљи и даље непознати, јасно је да Алабар не одустаје тако лако. Треба признати, у најбољем сценарију, присуство једног тако озбиљног инвеститора могло би донети значајан импулс развоју туризма, инфраструктуре и запошљавању. Црна Гора би могла да се позиционира као елитна дестинација за високо платежну клијентелу.

Међутим, опасности такође постоје. Ако се развој не буде одвијао пажљиво, у складу са еколошким стандардима и интересима локалне заједнице, Црна Гора би могла изгубити природне пејзаже, аутентичност и приступачност.

Мухамед Алабар јесте одустао од већине плажа у Улцињу, али његов улазак у Црну Гору није случајан нити привремен. Иза његових потеза стоје дугорочни планови и пажљиво биране прилике. Да ли ће те прилике користити држави и грађанима, зависи пре свега од транспарентности, јавног дијалога и спремности институција да заступају јавни интерес. У међувремену, црногорска обала остаје привлачна мета не само за Алабара већ и за многе друге инвеститоре. Однос између развоја и очувања биће тест и за генерације које долазе.