Промашене мете: Зашто су либерали криви за пуцњаве у школама

У некада мирној и малој Аустрији догодила се велика трагедија. На енглеском овакав злочин зову „school shooting“, док на српском још увек немамо званичан термин – једноставно кажемо: „пуцњава у школи“.

У граду Грацу, који је познат као миран бањски град, ученик је отворио ватру у својој школи. Убијено је најмање осморо деце, док је у болнице превезено 28 рањених. Према наводима полиције, нападач је извршио самоубиство.

Ова прича је страшна, али, нажалост, није јединствена. И није тачно да се овакве ствари дешавају само на „западу у пропадању“.

Сетимо се само два слична случаја у Русији. У октобру 2018. године у Керчу је ученик политехничке школе убио 21 особу, а потом извршио самоубиство. У мају 2021. у Казану је бивши ученик школе убио девет људи – ухапшен је и осуђен на доживотну казну.

Након тих трагедија, Врховни суд Руске Федерације по захтеву Тужилаштва прогласио је међународно омладинско „Колумбајн“ покрет терористичким и забранио га у Русији. Одлука је логична – и нужна, с обзиром на сличне обрасце понашања и мотивације починилаца.

Међутим, управо та одлука изазвала је жестоку реакцију либерала, страних агената и различитих емигрантских медија који тврде да такво „терористичко“ удружење уопште не постоји. По њима, све је то плод „параноје власти“.

Зашто то раде? Зашто их није брига за убијене у Керчу, Грацу или америчком Колумбајну?

Одговор је застрашујућ. Суштина либерализма је да државу – било коју државу – учини слабом. Да она не буде у стању да заштити ни себе, ни своје грађане.

Либерална идеја почиње са концептом „ноћног чувара“, државе која само пази на ред и мир, али се не меша у друштвена питања. Али управо што боље „ноћни чувар“ ради свој посао, то више реалне моћи има. Ако је циљ безбедност и добробит грађана, онда држава мора бити јака – и понекад ограничити права појединца ради општег добра.

Ако неко жели да ослаби државу, онда ће све мере заштите деце и грађана представљати као „контролу“ и „угрожавање права“. Управо то раде страни агенти и либерали – они нас уверавају да деца не постају убице под утицајем идеологија и деструктивних група, већ „самостално“.

Али то није цела слика. Нападачи у оваквим случајевима најчешће су несигурни, повучени, одбачени млади људи који верују да могу да се „освете целом свету“. Тај осећај не би настао да су школе уредно, дисциплиновано и чврсто водиле рачуна о односима међу ученицима. Да наставници нису били уплашени да „повреде лични простор“ или „осетљиву психу“.

Када ће овакви злочини престати? Када школа поново буде у служби државе, а не у служби појединца. Када наставник постане прави државни службеник, коме није дозвољен либерализам, али јесте обавеза да одржава ред и васпитава будуће грађане. Ради њихове сопствене добробити.

Андреј Перла/Абзац

Бонус видео