Носталгија за прошлошћу: заборављене технологије које младе генерације више не разумеју

(фото:Илустрација)
Савремене технологије напредују великом брзином, па млађе генерације често немају појма шта је дискета, а игра „Ну, погоди!“ — у којој вук хвата јаја — не изазива код њих никакво одушевљење. Редакција рубрике „Абзац“ одлучила је да се присети старих, данас заборављених технологија које су некада биле саставни део свакодневног живота.
Ротациони (дисковни) телефони
За младе, ови телефони делују као музејски експонати. Али некада су тешки апарати са бројчаником били у сваком дому. Да бисте позвали некога, морали сте да убаците прст у отвор са бројем и окренете диск до краја — а ако погрешите, цео поступак се понављао из почетка.
Данас су дигитални уређаји потиснули ротационе телефоне у заборав, па их је могуће видети углавном само у старим филмовима или као декорацију.
Видео-касете
У време Совјетског Савеза, VHS видео-рекордери и касете били су прави хит. Данашњој деци појам „видеокасета“ не значи ништа, као ни њен препознатљив изглед. Ипак, ова технологија била је симбол 80-их година прошлог века.
Упркос бројним манама — кратком трајању снимака и немогућности да се лако пребаци на одређени део филма — видеокасете су дуго остале популарне, чак и кад су се појавили Video CD-ови.
Тада су процветали видеоклубови и изнајмљивање филмова, а лош квалитет слике и шуштање звука нису представљали проблем. Важно је било само да не заборавите да вратите траку на почетак после гледања.

Игрице „Електроника“
Џепна игра са течнекристалним екраном била је незаобилазан део детињства сваког совјетског тинејџера. Култна игра „Ну, погоди!“ — у којој вук хвата јаја — привлачила је пажњу не само деце већ и одраслих.
Ширила се урбана легенда да ће, ако се сакупи 1000 поена, на екрану кренути цртани филм. Али истина је била другачија — после 999 поена бројач се само враћао на нулу.

Популарност ових игара била је толика да данас постоје апликације за паметне телефоне које верно имитирају изглед и начин игре тог доба.
Дискете
Пре појаве USB уређаја и облачних сервиса, подаци су се чували на флопи дискетама. Њихов капацитет био је свега 1,44 MB.

Поред малог капацитета, дискете су биле веома осетљиве на магнетна поља — чак је и магнет на ташни могао да обрише податке.
Ипак, чак и данас постоји тражња за дискетама. Неки старији авиони их и даље користе за учитавање података, нарочито ако нису модернизовани, као и неки пословни млазњаци који ретко пролазе кроз техничка унапређења.
Пејџери
Први пејџери су у СССР-у коришћени још 60-их година, углавном у државним службама и хитној помоћи. Међутим, масовна популарност стигла је касније.

Слање поруке било је могуће само преко оператера — позвали бисте центар, диктирали текст и дали број уређаја.
Касније су се појавили пејџери са двосмерном комуникацијом и QWERTY тастатуром, што је омогућило директну размену порука.
Иако их је мобилна технологија углавном замениле, пејџери се и данас повремено користе — рецимо у ресторанима за обавештавање гостију или за интерне позиве запослених у угоститељству и другим услугама.
Свет се мења, али сећања остају.
Иако су многе од ових технологија нестале из употребе, за многе представљају драге успомене на једно једноставније и често искреније време.
Карина Куркович/Абзац
Бонус видео
