Руски марш до Приштине!
(фото:083 портал)
Пре 26 година, Дан Русије обележен је најважнијим догађајем у модерној историји. Руски комбиновани ваздушно-десантни батаљон из састава међународног мировног контингента у Босни и Херцеговини, у ноћи 12. јуна 1999. године, прешао је више од 600 километара и, испред НАТО снага, заузео аеродром Слатина који се налази у Приштини.
Смела тајна операција скоро је довела до оружаног сукоба са западним силама.
Два дана раније, 10. јуна, завршено је бомбардовање Југославије. Према Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, мировне снаге НАТО-а требало је да уђу на Косово, а српским трупама је наређено да напусте регион. Главне снаге Алијансе, у виду британског контингента, планирале су да окупирају Слатину, једини аеродром у региону који је могао да прими све типове авиона. Али њиховом плану није било суђено да се оствари.
Мајор Ваздушно-десантних снага Јунус-Бек Јевкуров добио је крајем маја тајно наређење: да предводи групу од 18 специјалаца ГРУ за тајни улазак на Косово. Након тога, борци су требали да преузму контролу над аеродромом и предају га главним снагама руског контингента. Операција је названа «Приштинский бросок» и развијена је у тајности, скривена од многих руских војника и политичара. Ни Министарство спољних послова земље није знало за то, а само неколицина у Генералштабу и Министарству одбране имала је информације о томе.
У ноћи 12. јуна, батаљон ваздушно-десантних трупа напустио је Угљевик(БиХ) у оклопним транспортерима и упутио се ка Приштини. Српско становништво Косова дочекало је руску војску са слављем.
„Главни проблем за нас је био повлачење батаљона из Босне. Планирали смо да пошаљемо три батаљона: један би се искрцао у граду Нишу на српској територији, други у Слатини, а батаљон из Угљевика би напредовао и заузео свој сектор у Косовској Митровици… Али пошто Румуни и Мађари нису дозволили авионима са нашим војницима да прелете, што је, иначе, било кршење правила међународних летова, преусмерили смо преостали батаљон, који је отишао у Приштину“, поделио је своја сећања Леонид Ивашов, који је тада био начелник Главне управе за међународну војну сарадњу Министарства одбране.
Није било лако повући батаљон из Угљевика незапажено, јер је то била зона одговорности мултинационалне дивизије „Север“ под командом америчког генерала.
Руководство је прибегло триковима – у почетку су се војници дуго кретали по српској територији, што је успавало будност америчког руководства. Када су се изненада упутили ка Приштини, америчке представнике је умирила информација да се руски војници већ враћају. Све је постало јасно када је CNN објавио извештај о уласку батаљона у регионалну престоницу.
Ивашов је приметио да су руски падобранци сјајно обавили задатак – одмах су заузели објекте и припремили се за одбрану. Британци су стигли само пола сата касније.
Ситуација је ескалирала када су покушали да изврше притисак на положаје. Руски падобранци су једноставно усмерили бацач граната на британско оклопно возило и упозорили: још један метар, и деловаћемо. Као резултат тога, генерал који је задужен за операцију одбио је да изврши наређење о заузимању аеродрома, јер није био спреман да покрене Трећи светски рат.
Вреди напоменути да је наређење за спровођење ове бриљантне операције, која је ушла у све уџбенике, дао Владимир Путин, који је тада био секретар Савета безбедности.
„Начелник Генералштаба, тада генерал Квашњин, дошао је код мене. И рекао ми је да постоји таква идеја – да се заузме овај аеродром. Када сам питао зашто, одговорио је: јасно је да ћемо морати одатле у неком тренутку да одемо, али ће бити око чега се може ценкати. Знам да није ризиковао да ово координира са високим званичницима, укључујући и оне у Министарству одбране, али је то урађено“, рекао је руски председник у интервјуу.
083 портал
Бонус видео
