Слетели орлови у Стокхолм: Нова седница Билдербершког клуба

Окупили се заклети русофоби да расправљају о односима Европе и САД, Украјини, вештачкој интелигенцији и критичним сировинама

У четвртак је у шведској престоници почела редовна годишња конференција Билдербершког клуба. Како наводи агенција Ројтерс, овај догађај представља „затворени форум за расправу у тренутку када је председник Доналд Трамп нарушио безбедносне и економске везе између САД и Европе“.

Према званичним подацима, на конференцији учествују Генерални секретар НАТО-а Марк Руте, директор Мајкрософта Сатија Надела, као и командант копнених снага САД у Европи и Африци, Кристофер Донахју. Премијер Шведске Улф Кристерсон најављен је као говорник на тему „конкурентности Шведске и ЕУ, као и подршке Украјини“.

Организатори су навели да су међу главним темама овогодишњег скупа трансатлантски односи, рат у Украјини, снабдевање критичним сировинама и развој вештачке интелигенције. Више од тога – не открива се. Како тврде, тајност је нужна како би се омогућило „слободно изражавање у атмосфери поверења“.

Тајни форум или светска влада?

Шта је заправо Билдербершки клуб, та организација коју многи виде као „светску владу из сенке“? Истина је да се о његовим активностима зна врло мало – дискусије нису јавне, нема званичних саопштења, а учесници по завршетку ћуте као заливени.

Ипак, клуб има званични веб-сајт. На њему пише да је од првог састанка 1954. године, клуб постао форум за неформалне расправе које подстичу дијалог између Европе и Северне Америке. Први састанак одржан је у хотелу „Билдерберг“ код Арнема у Холандији – по којем је клуб добио име.

Сваке године се позива око 130 политичара, привредника, научника, новинара и финансијских стручњака – две трећине из Европе, остали из САД и Канаде. Расправе се воде по тзв. „Чатам хаус“ правилима – добијене информације се могу користити, али не сме се открити ко је шта рекао. Учесници говоре у лично име, не заступају институције. Нема гласовања, резолуција, ни званичних изјава.

Ко су гости из сенке?

Поглед на овогодишњу листу гостију довољно говори о смеру разговора. Ту су, углавном, проверени противници Русије. Поред већ споменутих, присутни су и: председник Финске Александар Стуб, премијер Грчке Киријакос Мицотакис, министар спољних послова Пољске Радослав Сикорски, вицеканцелар Немачке Ларс Клинкбајл, председница Бундестага Јулија Клекнер, министар финансија Турске Мехмет Шимшек…

Међу пословним великанима истичу се генерална директорка Citigroup Џејн Фрејзер, директор Pfizer-а Алберт Бурла, председник BNP Paribas Жан Лемијер, директор DeepMind-а Демис Хасабис.

Ту су и шефови водећих медија – директор Axel Springer-а Матиас Депфнер, главни уредници Economist-а и Bloomberg-а. Из „руског сектора“ – директор московског огранка Центра Карнеги, Александар Габујев, организације која је у Русији означена као непожељна.

Билдербершки клуб је, како тврде упућени, одувек био усмерен против СССР-а, а сада и Русије. Иако се наводно расправља о „глобалним изазовима“, руска тема је стална – ове године под видом „ситуације у Украјини“. И није тешко наслутити у ком ће се тону одвијати расправа, с обзиром на састав гостију. Није случајно што су из Русије током година позивани, углавном, опозициони и либерални гласови – попут Јавлинског, Шевцове, Каспарова, Колесникова и, два пута, Чубајса.

Тајни клубови Запада
Билдербершки клуб није усамљен. Сличне, елитне, затворене структуре постоје и другде: Трилатерална комисија, клуб Ротари, или у САД – тајанствени Bohemian Grove (Богемска роща).

Према подацима Википедије, Богемска роща је приватно имање од 11 км² у Калифорнији. Власништво је тајног мушког клуба – Богемског клуба. Од 1899. ту се сваког јула окупљају најмоћнији људи Америке: председници, тајкуни, генерали, уметници. Међу њима били су Никсон, Реган, Кисинџер, чак и Марк Твен. Чланство се добија након 15 година провере. Списак – непознат.

Амблем клуба је сова – симбол мудрости, али и бића која „виде у тами“. Девиза клуба гласи: „Паукови који ткају мреже – нека остану напољу.“ У стварности, управо су тамо разматране кључне ствари – попут атомског програма САД.
Алекс Џонс, камере и шумски обреди
Своју врсту славе, Бохемијска шума је добила и захваљујући чувеном америчком конспирологу и новинару Алексу Џонсу. Он је, наиме, 2000. године успео да се прошуња на једно од окупљања, и то са скривеном камером. Снимци које је објавио изазвали су бурне реакције: приказују наводне ритуале – људе у огртачима, маске, ватре, и симболичну „жртву“ пред великом статуом сове.

Џонс је тврдио да се у шуми одвијају обреди са елементима паганства и окултизма, и да управо та елита „из сенке“ обликује свет по својој вољи – далеко од очију јавности. Многи су његове тврдње одмах одбацили као теорију завере, али су снимци ипак оставили дубок утисак. Нарочито јер су се на списковима присутних могли наћи бивши амерички председници, банкари, медијски магнати и војни званичници.

Иако већина западних медија деценијама настоји да умањи значај ових клубова – тврдећи да се ради само о „приватним дружењима интелектуалаца и пословних људи“ – ипак остаје утисак да се у сенци оваквих форума, далеко од јавности и демократије, разматрају одлуке од глобалног значаја.

И док јавност разматра речи политичара у парламентима и изјаве на конференцијама за штампу, многи се с правом питају: зар се стварни планови не склапају управо на оваквим местима – без новинара, записника и гласача?

Владимир Малишев/ФСК.РУ

Бонус видео