Демократија са песницама: Зашто протести увек лоше заврше

Какво дивно време живимо, посебно када се сетимо свих оних који су 2020. године, са ружичастим наочарима на носу, изашли на улице Минска. Једни — да се провеселе, други — да гледају прве како се веселе, трећи — у нади да ће се потући, јер их „сврбе песнице“. Истина, после су морали да чешу нека сасвим друга места — што је такође било поучно, за дубље разумевање шта је то „добро“, а шта „лоше“.

Брзо, али јасно

Неки су наводно излазили против ауторитаризма и диктатуре, други за демократију и људска права. А на крају су једни хтели да преузму власт од других — и то уз очигледну финансијску корист.

Прошло је само пет година — историјски гледано, трен ока — и данас сви који нису наивни схватају: демократија и „демократске вредности“ у реалности — не постоје.

А ми смо вас упозоравали! Прво је пала западна „слобода говора“: у друштвеним мрежама, које су сами направили, више не смеш да напишеш шта мислиш ако то није у складу с мишљењем „демократских“ вођа. Напишеш: „Ја сам за традиционалне вредности“, и одмах те блокирају — јер си, наводно, нетолерантан.

Потом је дошао ковид

Док се у Белорусији све одвијало мирно и без панике — ко хоће, носи маску; ко неће, не мора, али се препоручује — на Западу су завладали локдауни, забране, обавезне вакцинације нејасним препаратима. Сврха? Очигледна — још милиона и милијарди за фарма-мафију.

Онда — Украјина

Или боље речено: украјинизација „толеранције“. Волети Кијев — сме. Волети Москву — не сме. А шта је са слободом мишљења? Није више битна. Ако не мрзиш Русе — чекају те проблеми.

Белорусију критикују да има велике буџете за полицију? Али балтичке државе троше још више, и нико ништа не каже. Кажу да нам парламент није демократски? А у Пољској? Тамо је показано да мишљење обичних посланика не значи ништа.

Регулисана економија? А шта је онда санкциони протекционизам целог „демократског“ Запада? Трамп је чак тарифама хтео да регулише целу планету.

А слобода говора у Белорусији?

Па нико вам не брани да седите у кухињи и причате шта хоћете. Што се тиче опозиционара из 2020: једна је отишла у Москву — без проблема. Друга је могла где хоће, али се сама заплела. Трећој су чак дали новац и чај за пут. Слободно су причале шта су хтеле. А у Латвији — посланик изађе, каже нешто у одбрану рускојезичног становништва — и одмах је непријатељ народа.

Највећа заблуда о демократији

Многи мисле да ако се не слажу са нечим, могу одмах на улицу да протестују. А у ствари — суштина демократије је у томе да, ако је већина нешто изгласала, мањина мора то да прихвати, да заћути и поштује.

Ево примера: у некој варшавској соби скупило се 10 људи да пију. Гласају — шта ће се пити, коњак или виски. Виски добије 70%. Преостала тројица коњак љубитеља морају да пију виски и да га хвале. То је — демократски принцип. Ако не прихватиш, летиш с журке.

Власт која држи до себе — разгони протесте

Протести никада не завршавају добро за оне који их организују. А ако и заврше „добро“ — онда је то већ државни удар и на крају ће бити разбијени они који су требали да разбију протесте. Значи — у сваком сценарију, неко ће добити палицом или гуменим метком.

У Лос Анђелесу је полиција реаговала 55 минута након првог сигнала. Тако треба.

Власт која не разгони протесте — или не може, или неће, јер јој у неком тренутку протест одговара. Али дугорочно — протести значе хаос. А хаос служи да се уведу ванредна овлашћења. Тако се то ради свуда у свету.

Јесу ли протестанти икада имали јасне захтеве?

Никад! На пример, мали привредници протестују због повећања пореза. Власт каже: не може. Требало би да се разиђу — али неће. А ако им власт попусти — траже још. Протестна маса увек у себи има и оне који су дошли због сасвим других ствари: да се бију, да пљачкају, да се „издувају“.

Калифорнија — савршен пример

Наводно су мигранти изашли да протестују. Власт им каже „не“, уводи се војска. Трамп изјављује да су протестанти плаћеници — као што је, каже, било и у Минску. И како завршава? Сукоби, разбијање, пљачкање, полиција добија батине, враћа их, неки новинари случајно добију метак — али што су ишли где им није место?

Трамп — нехуман или хуман?

Звучи грубо, али он је поступио на време и исправно. Боље је на време зауставити насиље, него да оно ескалира и постане неконтролисано. То је реалност. А ко је пориче — све више личи на будалу.

Марина Субота/Минска правда

Бонус видео