Ескалација Израела и Ирана: Трамп напустио G7, Пентагон у озбиљним припремама, САД пред улазком у сукоб?

Док ескалација сукоба између Израела и Ирана улази у шести дан, амерички председник Доналд Трамп изазвао је велику пажњу одлуком да изненада напусти самит Г7 у Калгарију и хитно се врати у Вашингтон.

Узрок његовог повратка одмах је постао предмет спекулација. Француски председник Емануел Макрон изјавио је да је Трамп отишао због напора да посредује у прекиду ватре између Израела и Ирана. Међутим, Трамп је ту тврдњу директно демантовао:

„Он нема појма зашто идем у Вашингтон, али то свакако нема никакве везе са прекидом ватре. У питању је нешто много веће од тога.“

Подсетимо, ескалација сукоба почела је 13. јуна када је Израел покренуо серију удара на иранске нуклеарне и војне објекте у склопу операције „Rising Lion“. Иран је одмах узвратио ракетним и дронским нападима на више израелских градова, укључујући Тел Авив и Хаифу.

У овом тренутку број жртава премашио је 200 у Ирану и више десетина у Израелу. Ситуација на терену се сваког дана компликује, а извори блиски израелској влади упозоравају да ће евентуална ескалација додатно проширити ратно жариште на цео регион.

ШТА ЈЕ „МНОГО ВЕЋЕ“?

У Вашингтону су одмах по Трамповом повратку сазвани хитни безбедносни састанци. Пентагон појачава присуство у региону Персијског залива и источног Средоземља, а активиране су различите опције за деловање — од дипломатског притиска, преко сајбер операција, до ограничених војних удара на иранску инфраструктуру.

Иако Белој кући одговара атмосфера неизвесности, досадашње поруке говоре у прилог томе да Трампова администрација заправо припрема терен за могуће директно ангажовање.

„Иран не сме имати атомску бомбу. Становници Техерана — напустите град“, поручио је Трамп путем своје мреже Truth Social.

Трампова оштра позиција према Ирану није новост, али време у којем се дешава ова ескалација носи посебну тежину. Израел у овом тренутку нема великих међународних ограничења, док САД под Трампом, после повратка на власт у јануару ове године, води политику „минималне дипломатије, максималне принуде“.

Оно што ову кризу чини опаснијом него претходне јесте чињеница да је директан оружани сукоб између Израела и Ирана већ у току, без класичне фазе посредничких преговора. Због тога се и свака најава могућег америчког војног ангажмана у региону доживљава са далеко већом озбиљношћу него у ранијим кризама.

Иако је самит Г7 пружио прилику за дипломатске иницијативе, изненадни Трампов одлазак, његове изјаве и актуелна војна дешавања говоре да Вашингтон улази у фазу врло озбиљних одлука.

Никола Вуксановић / Васељенска