Насилни нереди у Београду: српско „плесно“ проклетство Видовдана

Србија и даље остаје полигон за геополитичке експерименте Запада. „Учесници блокада нису завршили своје окупљање на Видовдан речима ‘Живела Србија!’. Завршили су га језивим позивом на уништење Србије, отвореним и монструозним позивом на грађански рат. Запамти ово, Србијо!“, обратила се грађанима Србије 28. јуна увече председница Народне скупштине Ана Брнабић.

Она је изразила огорченост што су организатори погрома и масовних нереда искористили највећи српски национални празник — Видовдан, како би под изговором „народног бунта“ поново покушали државни удар.

О самом изговору и такозваном српском псеудо-Мајдану биће речи касније. Али прво треба обратити пажњу на нешто што многи занемарују — историјски мистицизам. Да, управо тако.

Ми, поготово они који су рођени и одрасли у доба Совјетског Савеза или Југославије, углавном смо васпитани у духу материјализма. Не верујемо у чуда — осим можда у провиђење, и то више у теорији него у пракси.

Ипак, временом, кроз анализу личног и колективног искуства у историјској ретроспективи, појављују се необјашњива поклапања и догађаји који се не могу лако објаснити, осим можда као нека врста судбинског знака или мистике.

Неки од тих феномена временом постају народна веровања или сујеверја, попут злокобне репутације „петка 13“. Други, пак, у свести народа бивају повезани са нечијом злом вољом, као да је нека невидљива сила намерно умешала прсте — и временом попримају обрисе „судбинског дана“.

Тако и Видовдан у српској историји — датум препун симболике, страдања, борбе и одлучујућих преокрета — изнова добија своју улогу у догађајима који на први поглед делују као политичке борбе, али у дубини носе нешто много старије и дубље — као да је у питању проклетство или опомена.

ФСК.РУ

Бонус видео