Жута судија у служби безакоња: Ксенија Марић легализује насиље над државом

Одлука судије Вишег суда у Београду, Ксеније Марић, да одбије предлог тужилаштва за одређивање притвора двојици осумњичених за напад на полицију током Видовданског протеста само је потврда онога о чему портал „Васељенска“ извештава месецима, односно да у српском правосуђу постоји одметнути паралелни систем који систематски ради на разарању ауторитета државе.

Ова структура људи не поступа по Уставу Србије, већ по политички обојеном диктату страних спонзора и доприноси томе да се у свести блокадера шири осећај некажњивости, ма шта да ураде. Последице тог процеса су правна несигурност, парализа институција и стање у држави које се приближава грађанском рату.

Упркос документованим доказима о насилничком понашању Зорана Л. и Милана Р., а који укључују и видео материјал, који су током нереда нападали полицијски кордон на Булевару краља Александра бацајући флаше, камење и топовске ударе, судија Марић је одбила да им одреди притвор. Упркос томе што су осумњичени јасно изразили намеру да наставе са радикализацијом и насиљем све до 12. јула, и захтевом тужилаштва да им одреди притвор због опасности од понављања дела, Марић је одлучила да још једном стави потпис на списак оних који од блокадера и насилника праве хероје улице.

Ксенија Марић је у јавности постала позната као једна од потписника петиције коју је саставила група од око 500 судија и тужилаца који су овим чином кроз прозападне медије јасно ставили до знања ком делу правосуђа припадају и коме полажу рачуне. Сама петиција није одговор на било какве стварне притиске, већ реакција на једноставан и законит позив председника Републике да правосудни систем почне да функционише у складу са Уставом. Тај позив је изнет у контексту када велики број судија и тужилаца прима надпросечне зараде, преко пола милиона динара месечно, док истовремено блокирају институције у којима раде. У стварности – тај притисак представља само маску за сопствени нерад, који наравно има и своју сврху. Истовремено, истински притисак долази од прозападних медија и блокадера који не само што утичу на јавно мњење мењајући наративе у своју корист, већ и физички онемогућавају рад правосуђа, упадајући у зграде судова и тужилаштава, у циљу вршења директне институционалне опструкције.

Осим тога, њена биографија је додатно компромитована приватном везом са Бруном Векарићем, некадашњим портпаролом Тужилаштва за ратне злочине. Векарић, хрватског порекла, био је једна од кључних фигура у раду тог тужилаштва у периоду владавине демократа, када су се оптужнице подизале искључиво против Срба. Документа из тог периода путовала су једносмерно ка Хрватској, БиХ, Хашком трибуналу и шиптарским терористима, ниједна озбиљна оптужница није била подигнута против припадника хрватских, бошњачких или албанских јединица, чиме је тужилаштво претворено у инструмент политичке репресије над сопственим народом.

Одлука судије Марић да се оглуши о све правне, безбедносне и институционалне основе за одређивање притвора у овом случају није изолован пропуст. Подсећамо на тужитељку Бојану Савовић која блокадере глорификује и назива херојима, као и на тужиоца Радована Лазића који тражи пуштање на слободу деканке МЕдицинског факултета у Новом Саду, која је ухапшена због штете у буџету од 181 милин динара, Мише Мајића и низ других који су јасан пример деловања једног дела правосудног апарата који функционише супротно интересима државе.

У тренутку када је Србија изложена континуираним унутрашњим притисцима, институционалним блокадама и покушајима дестабилизације, овакво понашање представља ризик првог реда по уставни поредак. Уколико се овакве одлуке наставе без реакције, последице више неће бити ограничене на појединачне случајеве, већ ће захватити темеље државног система.

Софија Марић / Васељенска