Операција „Паутина“ СБУ и ЦИА открива нови модел рата: Дронови из камиона, цивили као маска, напад стиже изнутра – фронт више не постоји!

Операција „Паутина“ коју је извела украјинска Служба безбедности (СБУ) није само војни инцидент већ први јасан сигнал да се пред нашим очима дефинише нови начин ратовања. Напад FPV-дроновима на руске војне циљеве, изведен из теретних камиона који се ничим не разликују од обичних цивилних возила, отвара врата концепту у којем цивилна логистика постаје основна ратна инфраструктура. То више није рат фронтова, то је рат у коме је сваки паркинг, свака марша-рута, свака логистичка мрежа, потенцијално оружје.

Фотографија која се појавила неколико дана касније, наводно случајно „процурела“ из ЦИА, показује управо то: транспортни контејнер као лансирну рампу за ATACMS и „Томахавк“. Не више војна база, него приколица, не ни батерија ракета, већ шпедиција. Када се тешко наоружање крије у цивилном превозу, сваки систем за рано упозорење постаје бескористан.

Украјина није више само учесник рата, већ експериментални полигон НАТО концепата, односно лабораторија за испитивање нове доктрине рата. Према подацима који цуре из саме СБУ, дронови који су напали руске базе били су прошверцовани са територије Русије, из Чељабинска, лажно декларисани као цивилна роба.

Само неколико дана касније иста тактика појављује се у Ирану. Израел изводи нападе дубоко на територији свог главног противника, користећи исте механизме, дронове, логистику, прикривене ударе. Подударности нису случајне, очигледно је да у питању иста техника, само фронтови мењају боју.

Док се западна пропаганда бави темом „одбране слободе“, украјинска армија у Црном мору све јасније позиционира своје диверзантске елементе према Криму. Прецизни напади на поморску инфраструктуру, као и све чешће употребе „Нептун“ ракета, не могу се више свести на локалне инциденте. Реч је о планираној стратегији пробоја, са запада, са мора, из ваздуха.

Ништа од тога није могуће без нових ракета. Управо зато Кијев лансира производњу домаћег ракетног система „Сапсан“, идентичног америчком ATACMS-у. Иако се званично представља као „одговор на агресију“, истина је да је овај програм од почетка био под патронатом НАТО и развијан у сарадњи са структурама ЕУ. Чим је почела производња, руске снаге уништиле су погон „Јужмаш“. То није одмазда, то је превенција.

Оно што највише забрињава јесте све отвореније преузимање исламских герилских метода од стране званичних војски. Сцене из Украјине показују употребу лаких возила попут Toyota џипова са монтираним вишецевним бацачима, што је карактеристично за терористичке јединице попут ИСИС-а. Ако се западни блок више не либи да користи методе фанатика, онда је рат ушао у своју најмрачнију фазу.

Питање више није ко ће имати веће домете, већ ко ће први препознати где је претња сакривена. Није реч о војној надмоћи већ о времену реакције. Крим је већ обележен као потенцијална тачка следећег великог удара. Не зато што има симболичну вредност, већ зато што је логистички чвор. Онај ко контролише Крим, контролише пролаз. А ко контролише пролаз, диктира ток рата.

Операција „Паутина“ није ни почетак ни крај. То је прва фаза нове врсте рата у којој ће тенкове заменити приколице, а фронтове хакери и логистички оперативци. То је свет у коме ништа више није јасно, али у коме је једно извесно — старе форме су мртве, а нове су већ на прагу.

Никола Вуксановић / Васељенска