ТРАЖЕ ЛИ ТО ЗАПАДНЕ МЕЦЕНЕ НОВУ ОПОЗИЦИЈУ ЗА СРБИЈУ

Обећао сам себи да ћу помно пратити, као и већина грађана у Црној Гори, дешавања у сусједној нам Србији, али да се нећу мијешати у тамошње односе својим текстовима, јер препуштам то њховим грађанима и држављанима да они уреде своју земљу по сопственој мјери.

Да будем искрен, можда сам написао текст или два за ових седам мјесеци о друштвеним збивањима у Србији настојећи не стављати се ни на једну страну, иако је то да признам доста тешко, барем мени коме је Србија матица а Београд град моје младости и мојих бројних пријатеља. Али посљедња дешавања око Видовдана ипак су ме у много чему изиритирала, али и охрабрила у неким стварима. Прије свега у ђеловању полиције која и поред свих хулиганских насртаја није оштро реаговала попут колега у Француској и другим европским земљама, па и у Америци која се представља за центар демократије. Српски полицајци нису употребили ни пар постотака од силе коју си имали право да употребе на физичке насртаје и вријеђање које су доживјели. Охрабрило ме и то да и поред свих хтјења и жеља појединих центара који воде и који стоје иза такозваних студентских протеста логистиком и финансијама, није проливена братска крв на београдским улицама.

Да, и то опет захваљујући прије свега српској полицији и жандармерији, и ако су организатори покушаја видовданског преврата дајући зелено свјетло практично позвали на грађански сукоб.
Да ствар још није доведена у нормалу иако протести полако гасну, потврдиле су и блокаде улица и раскрница дан касније, али за надати се да ће држава показати, уз већ виђени разум, и снагу, прије свега у забрани одржавања ненајављених скупова којима сада се може рећи већ назови студенти, дио професора и њихових мецена покушавају да одрже тензије. Оно што сам видио на скупу 15. марта потврдило се на овом Видовданском окупљању на Славији а то је да су мецене „студентских“ протеста дигли дефинитивно руке од српске опозиционе сцене. Тог 15-тог марта су дозволили појединим опозиционим лидерима да се појаве и сликају за своје навијачке медије, овога пута им ни то није било дозвољено. Дакле, гурнути су са главне сцене на маргину дешавања. Судећи по говорницима са Славије, стекао сам утисак, или боље рећи потврдило се моје размишљање да стране амбасаде и мецене са Запада траже нове људе који би по њима требало да се супротставе кандидату садашње власти на предсједничким изборима а за које сам прије седам мјесеци јавно рекао и процјенио да се неће десити прије почетка 2027. године. Свијет, а међу њима су и они који подржавају обојену револуцију у Србији, до почетка ЕXПО-а подржавају садашњу власт свјесни да немају кога да супротставе Вучићу, већ су у размишљању као при распаду бивше нам државе, а било је то 70-тих година прошлога вијека када су покренули пројекат Југославија послије Тита, док је Броз још увелико био жив. Да се вратим њиховом размишљању, поучен тим искуством 70-тих, али и петокотобарским превратом када су Милошевићу супротставили тада народу слабо знаног професора Коштуницу.

Била је то америчка кухиња, директно стварана и руковођена из сједишта ЦИА-е у сусједној нам Мађарској, гђе је сједио са парама Сорош и у сусједној нам Румунији гђе је сједио и конце вукао амбасадор Монтгомери. Дакле, поучен тим искуством, а гледајући аналитички, све ми се чини „дежави“. Да се вратим виђеном на говорници са Славије гђе су се појавили као гости „изненађења“ професор Мило Ломпар и Дејан Бодирога, али и најављени ректор Ђокић и други мање важни назови студенти. Гледајући поменуте на бини, али прије свега слушајући их, чини се да је, попут Коштунице, удица бачена на професора Ломпара који је још раније показао да гаји одређене лидерске амбиције. Као да су га ментори гурнули на позорницу да осјете ехо његове евентуалне популарности, јер и они су свјесни да је његова снага у односу на Вучића, али и онога иза кога ће он почетком 2027. стати у предсједничкој кампањи знатно мања и своди се на свега пар процената подршке. Што се тиче другог госта „изненађења“ те вечери Бодироге он ипак захваљујући спортским успјесима има нешто већи рејтинг од професора, али је његово академско образовање далеко испод нивоа да би могао засјести у предсједничку фотељу, а признаћете, и то се броји, посебно у царству демократије.

Извјесно је да мецене имају још подужи списак евентуалних Вучићевих противника које ће сигурно тестирати од јесени па надаље, јер је видљиво да су од лидера садашње опозиције дигли руке и послали их на сметлиште политичке арене.

Што се јучерашњих контејнер протеста тиче, мецене су само показале да не одустају од држања и подгијавања тензија, желећи да прикажу да у овој борби обојене револуције још власт није повукла мат потез иако му се опасно приближила.

Перица Ђаковић/083 портал

Бонус видео