Безумност блокадера: Они више не руше режим, већ државу, и славе сопствену привредну пропаст

Када неко слави колапс српске привреде, економску штету која се броји милијардама евра, и то у сопственој земљи, и још наставља да се блокаде наставе како би штета била још већа, онда је јасно да овде није реч о борби против било каквог режима, већ о рату против саме државе.

У држави у којој се све изврће наопако, није више довољно само парализовати институције, потребно је и поносити се тиме. А најбоље ако уз то уништите неколико милијарди евра. Онда сте тек прави „борци за слободу“.

Један од гласних представника блокадерске сцене, активан на мрежи и на асфалту, ових дана се похвалио да су блокаде до сада направиле штету српској привреди од око 5,5 милијарди евра. И није се тиме саблазнио, напротив. Уз урлик „МАЛОООО!“, као на фудбалској трибини, позвао је све „на улице“, као да му туђа пропаст значи личну победу. А та туђа пропаст не значи пропаст неке друге државе, већ Србије, једне и једине коју имамо.

Твит је лајковало више од 1.600 људи. Шта нам то говори? Да постоји један проценат друштва који више ни не симулира отпор према власти, него отворено исказује непријатељство према сопственој држави. Не руши се више „режим“, руши се све, по могућству са што већом штетом.

Замислите да неко у Хрватској напише да је срећан што је уништено неколико милијарди евра из њихове привреде. Такав би био проглашен психијатријским случајем или страним агентом. У Србији, он постаје херој опозиционог дела Твитера. Највише га воле они који уз гнев носе и хаљину „активисте“, што је данас најбољи начин да се легализује лична фрустрација као друштвена борба.

Ово је лајковало до сада 1600 људи који мрзе Србију. Не могу да појмим да неко свесно прича о уништеној привреди сопствене земље и да се хвали тиме и још наводи – мало је! Да ли сте ви људи нормални??? Не уништавате привреду Хрватске, па да се радујете што људи сутра неће имати… pic.twitter.com/YkUOULhtut

— Весна Веизовић (@vesnaveizovic) July 4, 2025

Штета о којој је реч нису неки виртуелни бројеви, већ стварна економска слика. Откази, плате које касне, људи који не могу на посао… Али ти детаљи не занимају оне који живе од блокаде, а не од рада.

Ово није политичка разлика у мишљењу. Ово је безумна самодеструкција која се продаје као „отпор“. А у том отпору, Србија треба да се распадне да би неко на рушевинама градио колонију робова.

Наравно да је „мало“, јер љубав према хаосу нема границе. Али тај мали твит открива велику истину – не боре се они против зла, него против државе. А кад мржња постане вредност, онда више нису опасни они што протестују, него ми који ћутимо.

Софија Марић / Васељенска