Исповијести Српкињa силовaних у Сaрaјеву (2) – Силована у хрватским па муслиманским логорима

Гинеколог београдске Гинеколошко-акушерске клинике (ГAК) у Вишеградској улици доктор Миомир Крстић, који је био на челу тадашње комисије за одобравање прекида трудноће, рекао је Срни да је у ову установу, при Клиничком центру „Србија“ примљена 21 силована Српкиња током рата у БиХ, ради прекида трудноће, од чега их се шест породило, јер су биле у поодмаклој трудноћи.

Ниједна није хтјела да задржи дијете, јер је настало силовањем – па су та дјеца слата у Дом за незбринуту дјецу у Звечанској улици, у Београду. Од шесторо рођених, једно је умрло, за једно се јавила породица мајке да га прими, док је преостало четворо отишло на усвајање.

Др Крстић наводи да су се у ГAК јавиле три Српкиње које су силоване у Сарајеву. Једна је била са већом трудноћом, док је једна дошла са малом трудноћом – упали су у стан и силовали је наоружани мушкарци.

Лијечење у Психијатријској болници

Све силоване Српкиње које су трудне долазиле у ГAК лијечене су у Психијатријској болници „Лаза Лазаревић“ у Београду, а у једном од психијатријских налаза од 21. новембра 1992. године наведено је: „Од еуфорије до утучености. Плаче. Говори: „Дијете не могу да видим, то не могу да поднесем, то ме подсјећа на све што сам преживјела“.

Др Крстић, који је сада у пензији, сјећа се да су жртве силовања у Сарајеву, које су долазиле у ГAК у Вишеградској улици, биле младе, а једна је била из мјешовитог брака, брат јој био у Војсци Републике Српске.

Свака је била под стресом, што је психичка реакција на силовање.

– Много су пропатиле, испричале су потресне приче, све су обрађене психијатријски. Велики проблем је био шта с њима после. Једну смо држали у болници и више од месец дана након што се породила. За своје дете никада није рекла „моје дете“, него – „оно“.

Она је и сада у контакту са социјалним радником. Засновала је породицу, добила дете. За остале жртве силовања не знамо шта је са њима било – каже др Крстић.

Др Крстић наводи да, према неким уобичајеним процјенама, на 100 силованих жена једна остане у другом стању, па се може рећи да је било око 2.000 силованих Српкиња, с обзиром на то да се у ГAК јавило њих 21 да прекину трудноћу.

Он се сјећа првог доласка у ГAК, у септембру 1992. године, жртве силовања, једне медицинске сестре из Брчког, Српкиње И. Ј., која је прво била силована у хрватским логорима, а онда је пребачена у БиХ, поново у логор, гдје је њена голгота настављена.

– Она је била веома лепа, имала је велике плаве очи. Рекла ми је да се плашила да јој их не ископају – наводи др Крстић.

Осим жена које су биле жртве силовања, најпоузданије су могле о томе да свједоче жене и мушкарци који су са њима били у заточеништву, с обзиром на то да се жртве силовања тек у једном од десет случајева одлучују да проговоре о својој несрећи.

– У Централном затвору сваке ноћи смо слушали како горе на том злогласном четвртом спрату јаучу несрећни Срби и понижене Српкиње. …

Свирепа убиства у приватним затворима

Ноћу су на четвртом спрату изгонили жене у ходник, њих више од сто, неке су затваране са дјецом, јаучу, чуо сам како им говоре „гледајте како муслимани праве дјецу“, водили су их одатле негдје у јавну кућу, чуо сам то, изводили су нас да их гледамо у ходнику тако јадне и понижене, било их је полуголих“, свједочења су мушких затвореника – Срба, који су преживјели пакао Централног затвора.

– Жене су одводили у стан изнад затвора, враћане су видно измрцварене, понижене, ћутљиве…“Шћућуре“ се у ћошку и пате; све су то биле жене углавном од 25-30 година – прича један од свједока о силовању Српкиња у једном приватном затвору.

У једној кривичној пријави против Самира Кахвеџућа – Крушке, једног од командира приватних затвора, наводи се да је имао бутик „Гарфилд“ на Тргу солидарности (на Aлипашином), те да је једном довезао два камиона српских цивила у свој приватни затвор, па их свирепо убио, да је основао јавну кућу, гдје су силоване српске дјевојчице и жене од 12 до 30 година у „сврху релаксирања његових бораца“.

Затвори гдје су вршена силовања, а које жртве помињу су, осим злогласног четвртог спрата Централног затвора и Студентски дом „Младен Стојановић“, подрум старог хотела „Балкан“ у Бућа Потоку, подрум Жељезничко-индустријске школе (ЖИШ); Стан у улици Мис Ирбина, у центру Сарајева, подрум продавнице „Сунце“, шупа крај једне куће у Пофалићима, подруми зграда у улици Ђуре Ђаковића и на Aлипашином пољу, подрум самопослуге код кафића „Борсалино“, подрум и канцеларије Привредне банке, кафе „Балтазар“, складиште „Југоекспорта“ и продавнице „Борово“, подрум „Пољоопскрба“, подрум зграде на Отоци код ОШ „Aлија Aлијагић“; Електротехничка школа у Бућа Потоку, затвор у Поправном дому за малољетне делинквенте, подрум једне зграде на Добрињи 2, МЗ „Младост“, хотел „Загреб“, хотел „Европа“, као и логор на стадиону „Фамос“ у Храсници и други…

(Наставиће се)

Срна.рс/Катера.Њуз

Бонус видео