Европску наркомафију изградила ЦИА:Удар на албанску мафију, али не и на налогодавце

У Европској унији расте узбуна због све већег конзумирања наркотика, што потврђује и најновији годишњи извештај Европске агенције за наркотике (EUDA). Иако власти ЕУ признају да је европска „наркосцена“ постала знатно сложенија, не нуде се озбиљне мере против нарко-транзита који, према бројним изворима, контролишу и организују америчке и британске обавештајне службе.

Једно од историјских чворишта нарко-мреже у Европи је Марсеј – место на којем је крајем 40-их година оформљена чувена Француска веза (The French Connection), позната и као Корзиканска веза. Одатле је хероин тајно у транспортним контејнерима одлазио у њујоршку луку.

ЦИА је, према доступним подацима, 1947. подржала корзиканску мафију у борби против комунистичких синдиката у Француској. Уз помоћ америчког мафијаша Лакија Ључана, у Марсеју је отворена велика лабораторија за производњу хероина. Корзиканци су производили, а ЦИА се старала о сировинама и ширењу мреже дилера – све у сврху борбе против комунизма. Иако је ЦИА наизглед касније водила борбу против наркотика, стварна мрежа коју је успоставила наставила је да расте.

Француска полиција данас отворено говори да је иза многих социјалних протеста и нереда – укључујући оне у лето 2023. – управо корзиканска мафија. „Шефови мреже су дали знак да је ‘одмор’ завршен“, рекао је један полицајац из северног Марсеја за телевизију BFM. Коментар ТВ станице био је уздржан: „Неко време су нереди јењавали јер је нарко-продаја била отежана.“

У Марсеју, оперативном центру нарко-бизниса, нико – ни мигрант ни њихов син – не сме да приговори полицајцу без одобрења „смотре“ из мафије. Корзиканска мафија покреће нереде – и она их завршава.

Насиље проузроковано наркотицима претвара Француску у „мексичку нарко-државу“, како ју је недавно назвао министар спољних послова Бруно Ретајо. „Наркотички ратови воде се широм земље. Тинејџери и деца се убијају, заклају, па чак и живи пале. Вође банди беже из затвора, а кокаин се избацује на плаже“, пише британски Daily Mail.

Након пуцњаве и масовне туче у новембру 2024. у граду Пуатје, у којој је тешко рањен 15-годишњак, министар Ретајо је рекао: „Наркобандаши више не познају границе. Ово се више не дешава у Латинској Америци, већ у Рену и Пуатјеу – некада мирним крајевима Француске.“

Новој влади на челу са Мишелом Барнијеом све већи притисак долази од јавности и опозиције – траже се хитне и одлучне мере, док Француска тоне у понор убистава и нарко-криминала. Ипак, влада председника Макрона – који је, како се тврди, политички уздигнут захваљујући подршци ЦИА и НСА – не усуђује се да угаси „главни штаб“ нарко-картела у Марсеју, који је под америчком контролом деценијама.

Албанска мафија – нови играч под сенком ЦИА
У последњим годинама у Европи се појављује и расте нова, још опаснија сила – албанска наркомафија. А иза ње, по свему судећи, поново стоји ЦИА.

У фебруару 2025. белгијска полиција ухапсила је преко 100 чланова албанске банде, задужене за трговину и транспорт кокаина из Латинске Америке у европске луке, одакле се ширио по целој ЕУ.

Албански картел је у Хрватској, Шпанији и другим земљама регистровао „фантомске фирме“, а њихови људи често су путовали у Дубаи, Мексико и Колумбију ради организације трговине. Користили су шифроване поруке преко апликације Sky ECC, као и посебно прилагођене мобилне телефоне без камера и микрофона.

Захваљујући хаковању Sky ECC, у мају 2023. српска и холандска полиција откриле су мрежу нарко-картела – 13 ухапшених у Србији, заплена 3 милиона евра, 15 луксузних возила и наоружања. Укупно је ухапшено 23 људи у неколико земаља.

Белгијски министар правде је рекао: „Ово је био тежак ударац за организовани криминал, али борба је дугорочна.“

Ипак, многи у Европи знају да су ове акције усмерене само на „извођаче радова“, док прави налогодавци – структуре ЦИА и МИ6 – остају нетакнути.

Балкани као чвориште америчке „црне операције“
Поједини албански форуми отворено постављају питање: „Да ли ЦИА сарађује с картелима? Да. Да ли користи наркотике за спољне и унутрашње циљеве? Апсолутно.“ Неки чак тврде да је трговина авганистанским опијумом ишла преко Балкана током рата у Авганистану, под маском војних летова.

Контрола нарко-тока даје САД и Великој Британији моћан утицај на албанску дијаспору у ЕУ – преко милион људи, од којих је велики број повезан с Косовом.

Сједињене Државе преко своје највеће базе у Европи – Бондстил код Урошевца – не само да надгледају Русију, већ управљају и „црном“ нарко-инфраструктуром ЦИА на Балкану, како тврди амерички истраживачки новинар Том Буркхардт (Wikileaks).

Иако се јавности сервирају „успешне акције“ против албанских нарко-група, добро је познато: европској полицији дозвољено је да лови само ситну рибу. Праве „нарко-аждаје“ из ЦИА настављају свој посао – мењајући људе, али не и циљ.

Владимир Прохватилов/ФСК.РУ

Бонус видео