Европа се буди пред индустријским суновратом: Последњи позив из Рима, Париза и Берлина

Европски индустријски гиганти Италија, Француска и Немачка коначно се буде из деценијског летаргичног сна. У тренутку када је европска привреда на ивици стратегијске ирелевантности, ова велика тројка припрема писмо које ће упутити председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен. У њему захтевају хитан заокрет, улагања у индустрију, спасавање аутомобилског сектора и, коначно, одлазак у пензију за идеолошки инжењеринг зелених регулатива.

Ко би рекао да ће Ђорђа Мелони, Емануел Макрон и Фридрих Мерц постати глас разума у Бриселу. Њихов апел није више глас самозваних визионара већ глас инстинкта за преживљавање. Залажу се за технолошку неутралност у транспорту, што је фини начин да се каже доста је било електричне догме. Уместо да Европљани плаћају цену за туђе климатске снове, ова тројица инсистирају да се индустрија коначно стави испред идеологије.

Иако Француска жели још подстицаја за електрична возила, а Немачка оклева, суштински се сви слажу – Европа више нема луксуз да води климатске крсташке ратове док јој индустрија одумире. Континент који је некада био синоним за производњу, данас се бори за технолошки суверенитет док му Кина, Америка и остали узимају примат у свим кључним секторима.

Циници ће рећи да је касно. Где су били кад је Брисел гушио фабрике бирократијом, кад се енергија препуштала Русима, а чипови Азијатима. Данас, под притиском економске стварности и политичког незадовољства, елите које су скоро уништиле европску индустрију покушавају да је спасу. Проблем је што више нема простора за експерименте. Или ће Европа вратити фабрике и реалност у срце своје политике, или ће остати музејска збирка некада моћних нација које су се добровољно предале утопији.