Озијева страна: како је Осборн освојио срца школараца и постао Принц Тмине
Данашњој генерацији, вероватно, неће бити лако да разуме величину овог оронулог старца од 76 година, оболелог од Паркинсонове болести, који је последњи концерт провео седећи у огромној столици. Џон Мајкл Осборн, познатији као Оззи, Велики и Страшни Принц Тмине, творац хеви метала, званично је окончао своју музичку каријеру. „Луди воз“ је стигао на последњу станицу.
Вратимо се у 1970. годину. Свет је у хипи-револуцији – „деца цвећа“ пуше траву, маштају о љубави, а не о рату. У моди су дуге косе и романтичне баладе попут Let It Be групе Битлси. Господаре и психоделични експерименти с индијским инструментима и свемирским звуком, као што су то радили Jefferson Airplane или рани Deep Purple.
И тада се појављује непозната четворка из Бирмингема – индустријског срца Енглеске, пуњеног чађом, гарежом и криминалним бандама. То је исти град у којем је смештена радња серије „Peaky Blinders“. Прави енглески Нориљск.
Бирмингемски хипици су били сурови – у панталонама на звона, кожним јакнама, с кастетима у џеповима. И уместо да певају о љубави и цвећу, они певају о доласку самог ђавола. Свуда гори, људи беже у страху. Била је то песма Black Sabbath, инспирисана тада популарним хорор филмом с Борисом Карлофом, који су Бирмингемци гледали и по десетак пута.
Шок није био само у тематици. Био је то раскид с „лепим“ психоделичним роком и повратак коренима – тежак звук, јасан ритам, готичка атмосфера и посебна музичка техника. Наиме, Black Sabbath је увео специфично кварење интервала у музици, које се у средњем веку звало diabolus in musica – „ђаво у музици“. То ће постати заштитни знак хеви метала.
Ипак, прави темељ новог жанра поставио је басиста Гизер Батлер – његови тешки рифови постали су основа онога што данас зовемо хеви метал.
А онда је ту био и глас фронтмена – снажан, препознатљив од прве ноте, и име које је узео по чаробњаку из „Чаробњака из Оза“. Та комбинација је била довољна да деби албум Black Sabbath стигне до осмог места на британској топ листи, а убрзо након тога, захваљујући уговору с Warner Bros. Records, осваја и америчке и канадске листе.
Следећи албум, Paranoid, постаје право благо за музичаре – у њему су, по мишљењу многих, зашифровани сви правци у којима ће се рок развијати наредних деценија. Албум је постао златан, један од најпродаванијих у историји рок музике, и и данас се сматра једним од најважнијих хеви-метал албума свих времена.
Критика, међутим, није делила ентузијазам. У Британији и САД писали су како је музика прљава, неуједначена, неки су чак тврдили да вређа верска осећања – да је то звук самог ђавола који излази из звучника.
Али, што су критике биле жешће, то је свет више оболевао од „озиманије“. Убрзо, није било школске свеске или зида без имена Оззија Осборна – симбола побуне, слободе и тежине звука који је променио музику заувек.
В.Т./Васељенска
Бонус видео
