БАКУ СТУДЕНКУ (92) УБИШЕ МАЉЕМ О ГЛАВУ, ЊЕНУ УНУКУ УПУЦАЛИ Насерове хорде су на Петровдан овде сејале смрт

Масакр у селу Залазје или злочин у селу Залазје представља ратни злочин над цивилима и заробљеницима српске националности у месту Залазје код Сребренице 1992. године.

Злочин се догодио на велики православни празник Петровдан 12. јула 1992. године када су припадници армије Републике Босне и Херцеговине под командом Насера Орића напали Залазје и оближње село Куњерац и убили 69 мештана (37 цивила и 32 ратна заробљеника).

Село Залазје спаљено је и током Другог светског рата 1942. године када су муслимански фашисти интегрисани у усташке јединице убили 105 српских цивила, међу којима и 42-оје деце.

Настављајући етничко чишћење Срба започето у априлу 1992. године, припадници армије Републике Босне и Херцеговине под командом Насера Орића извршили су напад на српско село Залазје, као и оближња села Сасе и Куњерац. Напад је почео у раним јутарњим часовима 12. јула 1992. док су мештани прослављали крсну славу Петровдан. Масакрирано је 69 мештана, од чега је 22 заробљено и одведено у Сребреницу. Међу жртвама је било жена и старих, болесних особа.

Само неколико дана раније, муслиманске снаге из Сребренице су 5. јула 1992. извршиле напад на српска села Крњићи и Загони код Сребренице када је убијено 38 жена, стараца и деце српске националности, док је најмање пет жена силовано. Седам дана касније, уследио је напад на Залазје, небрањено српско село које се спремало за празник. Међу жртвама злочина у Залазју је било четрнаест жена и троје деце.

Старица Ђука Симић (65) мучена је па окрутно убијена пред својом кућом приликом напада муслиманских војника. Констатовано јој је преко 16 прострелних и убодних рана. Домаћица Рада Цвијетиновић (41) заробљена је, а потом сатима мучена и злостављана па масакрирана на кућном прагу. Њено тело је пронађено у оближњем потоку. У нападу на ово мало српско село, мучки је убијена и Достана Цвијетиновић (63) коју су муслимански војници најпре мучили а потом убили хладним оружјем, највероватније секиром. Старац Срећко Спајић (64) је након стравичних тортура масакриран у сопственој кући. У Залазју је убијен и Хрват Жељко Гиљевић (21), кога су као цивила заробили, мучили па убили припадници муслиманске војске. Девојка Рада Гвозденовић (17) усмрћена је са неколико метака, а њена бака Студенка, стара 92 године, усмрћена је ударцима маљем о главу.

Сребреничка мајка Марија Јеремић је у нападу на Залазје остала без два сина и великог броја блиских рођака. Једног сина је сахранила а посмртне остатке другог сина Марка никада није пронашла. Маркова лична карта је пронађена у кући Насера Орића у јулу 1995. године.

22-оје цивила је заробљено, мучено и убијено у Сребреници а тела њих десеторо су пронађена у масовној гробници 2010. године док се за дванаесторо још увек трага. На Залазју је стрељана и медицинска сестра Радивојка Рада Милановић (55), која је од почетка рата остала у Сребреници да помаже својим пацијентима. Рада Милановић је најпре заробљена од стране наоружаних муслиманских војника – припадника тзв. Армије БиХ а потом затворена у логор где је била изложена незамисливим психичким и физичким тортурама. Након тога је одведена на Залазје где је масакрирана заједно са другим заробљеницима.

Ало.рс

Бонус видео