Могу ли Мађарска и Пољска да преокрену ток рата у Украјини?

У моменту када Европска унија повећава финансијску и логистичку подршку Украјини без јасне стратегије мира, две чланице, Мађарска и Пољска, почињу да постављају границе. Не на бојном пољу, већ тамо где одлуке заиста падају, у Бриселу, кроз институције, буџет и инфраструктурне токове. Њихов отпор не мења само ритам донација, већ поставља питање до када ће Унија ићи путем конфронтације без консензуса својих народа.

Мађарска је прва држава ЕУ која је рекла не,  отворено је одбила фонд од 100 милијарди евра намењен Украјини, назвавши га неодговорним, штетним и антиевропским. Премијер Орбан и његови сарадници упозоравају да се рат у Украјини све више финансира дугом који ће носити будуће генерације, док се сопствене границе, економије и социјална стабилност запостављају.

С друге стране, Пољска, иако дуго посматрана као кључни логистички партнер Кијева,полако  почиње да затеже. Председник Дуда отворено критикује оптерећење које Пољска носи, упозоравајући да ће затворити логистички чвориште у Жешуву уколико се терет не подели. Ако тај чвор падне, украјинска војна подршка остаје без најважнијег копненог пута. Ниједан авион, нити пакет муниције не може доћи до Кијева без пољског тла.

• Веизовић: Будимпешта је затворила врата страним службама – хоће ли Београд имати храбрости да учини исто?
• Није питање да ли ћемо ући у ЕУ, већ шта ће остати од нас ако уђемо
• Мађарска формира антибриселску коалицију

Мађарска финансијски, Пољска логистички, уколико обе земље истрају у својој позицији, могу успорити или чак блокирати даљу ескалацију рата. Њихов утицај не лежи у војној сили, већ у кључним полугама унутар саме Европске уније. Без консензуса, ЕУ не може да настави да финансира ратни механизам. Без пролаза, НАТО не може да одржи стабилну испоруку опреме. И што је најважније, без подршке сопствених чланица, наратив о „јединству Европе“ почиње да се распада.

Ако се Мађарска и Пољска не повуку, ако уместо повремених замерки започну систематски притисак, ток рата се може преокренути. Не у корист Русије, не у корист Украјине, већ у правцу нове реалности у којој ће и у Бриселу морати да се постави питање које до сада нико није смео да постави, да ли Европа заиста жели рат без краја?

Мађарска и Пољска не морају да изађу из ЕУ да би је зауставиле. Довољно је да остану ту где јесу и кажу не када је најгласније очекују да ћуте.

Милутин Недељковић / Васељенска