Најзначајнија медицинска открића без којих би живот био незамислив

Медицина, као и свака наука, стално напредује. Али управо медицинска достигнућа имају најдиректнији утицај на живот сваког човека. Представљамо вам најважнија открића у медицини, без којих наш живот не би био исти – а можда га не би ни било.

 Анестезија

Кроз историју су лекари тражили начине да ублаже болове пацијената. Користили су опијум, алкохол, биљке као што су мандрагора и дуд. Преломни тренутак био је средином XIX века када је амерички стоматолог Вилијам Мортон почео да примењује диетил етар за ублажавање болова током операција. Руски хирург Николај Пирогов убрзо је применио анестезију на бојном пољу, чиме је спасао безброј живота.

 Вакцинација

Милиони људи су у историји страдали од болести попут куге, великих богиња, колере, беснила. Први корак ка заштити од епидемија направио је британски лекар Едвард Џенер у XVIII веку. Он је уочио да жене које су имале кравље богиње нису добијале велике богиње. Одатле и реч „вакцина“ (лат. vacca – крава). Вакцинација је од тада спасила милионе живота широм света.

Антисептика

Невероватно звучи, али до XIX века лекари нису прали руке пре прегледа или операција. То је водило до честих инфекција и високог морталитета. Мађарски лекар Игнац Земелвајс први је схватио важност дезинфекције. Увео је прање руку и инструмената антисептицима, што је драстично смањило смртност породиља. Упркос доказима, научна заједница га је одбацила, а он је живот окончао у душевној болници. Његова открића призната су тек деценијама касније.

 Рендген

Данас је незамисливо лечење без рендгенског снимања. Помоћу рендгена могу се открити преломи, упале плућа, тумори и многе друге болести. Немачки физичар Вилхелм Рентген 1895. године случајно је открио X-зраке током рада са катодним цевима. Због овог открића добио је прву Нобелову награду у историји.

 Инсулин

Дијабетес је некада био неизлечива болест. Све се променило 1921. године када је канадски лекар Фредерик Бантинг изоловао инсулин. Овај хормон омогућава телу да обрађује глукозу. Већ 1922. године почела је терапија пацијената, чиме је спасен велики број живота. Иако не лечи болест, инсулин омогућава нормалан живот милионима људи. Бантинг је за ово добио Нобелову награду.

 Пеницилин

Иако је још у старом Египту коришћена плеваста плесан за лечење рана, савремена наука открила је пеницилин тек 1928. године. Британац Александар Флеминг приметио је да плесан уништава бактерије у лабораторији. Тако је открио први антибиотик. У почетку је научна заједница била скептична, али током Другог светског рата антибиотици су спасили на хиљаде живота. Данас се користе у лечењу многих тешких инфекција.

Ова открића су темељ савремене медицине. Без њих, животи милиона људи би били краћи, болнији и много тежи.

В.Т./Васељенска

Бонус видео