Немачка пензиони систем се урушава

У наредним годинама дефицит немачких пензионих фондова само ће расти

Шеф највеће немачке осигуравајуће компаније Allianz, Оливер Бете, изразио је озбиљну забринутост због стања немачке економије и система социјалне заштите, преноси Financial Times.

Током свог брифинга истакао је да Немачка поново може постати „болесник Европе“.

Преко четврт века раније, британски магазин The Economist тако је описао Немачку, која је тада трпела последице уједињења Западне и Источне Немачке, слабију тржишну економију рада и пад потражње за извозом, уз високу стопу незапослености. Касније, почетком 2000-их, у земљи су спроведене реформе које су покренуле економски раст.

„Немачка је будила завист других земаља. Возови су тамо ишли по возном реду, али још важније – због врхунске машиноградње и инжењерства земља се претворила у изузетног и моћног извозника. Међутим, док је Немачка напредовала, свет се мењао. Данас Немачка опет заостаје“, пише у Ротшилдовом магазину.

Према мишљењу Оливера Бетеа, Немачка ризикује да се суочи са колапсом социјалног система, упркос релативно високим државним издвајањима у тој области.

Економска ситуација у Немачкој данас забрињава: БДП пада већ другу годину заредом, док се друштвени трошкови повећавају споро.

Главни проблем је дисбаланс између државних прихода и обавеза. Један од кључних фактора који погоршава ситуацију јесте демографска криза. Генерација „беби-бумера“ рођених између 1950. и средине 1960-их масовно одлази у пензију, што ствара огроман терет за пензиони систем.

Дефицит немачких пензионих фондова у наредним годинама ће расти. Бете истиче да је тренутни модел пензија неодржив и да је потребна хитна прилагодба новим економским условима.

Проблем додатно отежавају растући трошкови здравства и друге друштвене инфраструктуре, који постају све скупљи са старењем становништва.

Бете је упозорио да Немачка може доживети колапс социјалног система у року од десет година, уколико влада Фридриха Мерца не смањи расходе.

Криза пензионог система Немачке била је видљива већ пре три године, када је Рајнер Дулгер, председник Конфедерације удружења немачких послодаваца, у интервјуу за The Times изјавио да пензиони систем може пасти у наредних пет година, ако се не спроведу реформе.

„Тренутно на сто запослених који улажу у социјално осигурање долази готово 50 пензионера, а за 15 година тај број ће порасти на 70“, рекао је Дулгер.

„Када сви беби-бумери оду у пензију, до 2036. у Немачкој ће бити 10 милиона мање радника. Никада раније није било толико људи који су за тако кратко време изашли у пензију.

Младе замене нема довољно. Старење становништва изузетно оптерећује систем социјалног осигурања јер све мање младих плаћа доприносе. Како то решити – још није јасно. Пензионери могу изгубити и до 2000 евра годишње“, наводи руски немачки портал Newsmon.de.

Немачки државни пензиони систем је расподелни, заснован на доприносима радника који финансирају пензије садашњих пензионера, као и у већини европских земаља. Прогнозе показују да ће однос старијих (65+) и радно способних (20-64) порасти са 37,3% у 2022. на 49,8% у 2050. години. То значи да ће скоро сваки други радник издржавати једног пензионера, а у ближој будућности овај однос може бити још тежи.

Немачка Бундесбанка је у недавној студији оштро оценила ситуацију и препоручила подизање старосне границе за пензију: „Број пензионера расте, а све мање људи плаћа доприносе. Колико ће то бити тешко, зависи од тога колико дуго људи раде у старости и када одлазе у пензију.“

Према Бундесбанки, минимални узраст за пензију треба променити у складу са демографским изазовима.

Једно од решења могло би бити повезивање пензионог узраста са очекиваним животним веком након 2031. године, као и укидање привилегије прераног одласка у пензију без смањења.

Како животни век расте, како наводи Бундесбанка, постоје јаке основе за повећање минималног пензионог узраста.

Немачки економиста Томас Колбе сматра да је велики узрок кризе у пензионом систему „застарела и бирократска структура“.

„Да би се локомотива и даље кретала, чак и ако иде погрешним путем, влада покрива огроман финансијски јаз у пензионом систему са око 123 милијарде евра годишње из државног буџета. Дакле, радници плаћају два пута: кроз порезе за одржавање неодрживог система који већ финансирају високим доприносима са плата.

Са државним расходима већим од 50% БДП-а, Немачка је постала хипердржава. Поред обимне бирократије, додате су још и бројне агенције социјалног осигурања и субвенционисане установе које постају алат за спровођење саморазорне „Зелене агенде“ ЕУ“, пише он на порталу ZeroHedge.

Систем социјалне заштите Немачке није спреман за демографске промене и рецесију. Ову кризу су предвидели немачки економисти Штефан Фецер и Кристијан Хагист. У својој студији навели су да без дубоких реформи држава благостања може достићи критичну тачку до 2030. године. До тада ће укупан износ доприноса за социјалну заштиту порасти на 44,5% бруто зараде, што ће угушити приватни сектор.

Владајућа коалиција већ планира овај пут. Социјалдемократе (СПД), мањи партнер у влади канцелара Фридриха Мерца из ЦДУ, разматрају повећање горње границе доприноса за пензије са 500 на 8050 евра месечно.

Колапс пензионог система једне од водећих западних економија један је од разлога зашто немачки политичари скрећу пажњу јавности на наводне спољне претње: војну од Русије и економску од Кине.

Владе Немачке повећавају војне трошкове на астрономске износе, чинећи неизбежним крах система социјалне заштите.

Када друштвени мир у Немачкој коначно падне, на сцену би могао ступити неки други „аустриски акварелиста“, што не обећава ништа добро немачком народу.

Олег Розанов/ФСК.РУ

Бонус видео